Просветни гласник

92

Просветни Гласник

Филозофија интуиције каква се има, по Бергсону, израдити, даје човеку, пуном, живом, интегралном човеку више моралне елевације но завршени и заокругљени системи старе филозофије. Те зграде система могу бити врло уметнички саграђене, савршене архитектуре, елегантне и вешто распоређене и намештене у унутрашњости, али у њих не продире зрак сунца ни дах ни струја спољнег моћног, широког живота. Човеку од воље и осећања није добро у тој згради, он се ту гуши и тескобно му је; човеку чисте мисли и отмене подвојене интелигенције није добро напољу на свежим таласима живота, он ту добија вртоглавицу од струја ирационалног и нелогичног... Бергсон нема систем, пребацују му интелектуалисти; интелектуалисти раде са мртвим стварима, они се занимају секцијом леша, кажу Бергсоновци. Одиста, филозофија интуиције, онаква какву је Бергсон дао и какву замишља развијену у будућности, директно је филозофија анти-интелектуалистичка. Антиинтелектуализам Бергсонов је онај негативни елемент његове филозофије који је, у складу са многим мистичним тенденцијама иашег доба, направио од Бергсонове филозофије једну „сенсацију" првог реда у широј интелигентној публици Европе. Кад кажемо негативни елемент филозофије, то мислимо зато што се, као филозофски метод, интелигенција у Бергсона искључује; према томе би позитивни елемент Бергсонове филозофије био: интуиција. Искључив интелигенцију, гезр. интелектуалистички, рационални, логички метод из филозофије, Бергсон јој оставља широко место у науци која је упућена на неорганизоване материалне ствари, на чврста тела, и чији је циљ чиста пракса савлађивања материје, господарење и експлоатација. Чим се појави као проблем живот, па се пође даље идући ка свести и човеку, интелектуалистички методи су искључени. Позитивни елемент филозофске спекулације је, или, бар би ваљало да буде, интуиција. Ми смо овде ишли, у главним цртама, за тим позитивним елементом Бергсонове филозофије, кроза цео комплекс његовог филозофског дела, идући за линијама које воде за инстинктом и интуицијом. Антиинтелектуалистички, критички, негативни елемент Бергсонове филозофије израђен је у Џемса: Филозофија Исиуства, глава VI, Бергсон и његова кришика иншелекшуализма. Џемс је ту изабрао из Бергсонове филозофије и представио оно што му је било довољно за циљ његовог рада, „не заустављајући се ни на једном од других елемената који састављају Бергсонову филозофију, па ма колико они били и занимљиви и оригинални". Прагматистичка филозофија и Бергсонова метафизика везане су баш тим антиинтелектуалистичким елементом; Бергсонов предговор под насловом Исшина и реалносш Џемсовој књизи Прагмашизам и горе поменута глава Џемсове књиге, то јасно показују. Међутим, основни проблем Филозофије Уметности, проблем интуиције, може бити везан само са нозитивним, интуитивистичким елементом Бергсонове филозофије, те је>