Просветни гласник

32

Просветни Гласник

свеша и Свеш сунаца — откупе и штампају као уџбеници државног издања, или, да се прспоруче за уџбенпке. Савст је мишљења, да не може улазити у оцону ове молбе, иошто поднете књиге премашају круг средњошколских уџбепика и не одговарају наставном програму. IX. Прочитано је писмо Господина Мпнистра Просвете ПБр. 2692 од 14 пр. мес., с молбом умјетничког завода Јос. Чакловића у Загребу, да се карша Краљевнне Срда, Хрваша и Словенаца, од Влад. ЗГаринковића и Рад. Томића, као и два албума из циклуса Наша Домовина одобрс и препоруче као угледна геограФска учпла у школама. Савет одлучује, да се за преглед и оцену карте умоли г. д-р Јован П В0 јпћ, а за албум г. Јеремија Живановић. Издавач да положи 400 динара.

— 1242 1'ЕДОВНП оастанак 2 скпткмбра 1921 године Присутни: председник г. д-р Богдан Гавриловић, ппредседник г. Лазар Кнежевић: чланови: г. г. д-р Чед. Митровић, д-р Никола Вулић, Владимир Радојсвпћ, д-р Даза Ненадовић, Димитрије Тричковић, Љуб. М. Протић, Мирко Поповић, Лепосава Вошковићева, Дим. Соколовић и Милутип Станковић. Секретар, Сл. Миловановић. I. Прочитан је и примљен записник претходних састанака. II. Читају се реФерати г. г. Вож. Јоксимовића, Александра Јорговића и Милоја Милојевића, о рукопису Солфеђо, од г. Ћорђа Сто.јчевића (види 1202 записпик под IX). РеФерат г. Вож. Јоксимовића гласи: По одлуци Главпог Просветног Савета (СВр. 581/20 од 19-Ш т, г.) упућен ми је на нреглед и оцену „СолФеђо" г. Ђорђа Сто.јчевића проф. музике у чачанској гимназији, који је желео да би се његово доло одобрило као уџбеник за основне, средње и стручне шиолс. Част ми је о томе поднети овај р'еферат. Градиво у уџбенику није добро распоређено, ннти је изведено по стварној постмшости, коју захтева правилна музичка настава. Музичка припрема из тога градива, којо је у уџбенику намењено чак и ученицима основних школа, никако није удешена но захтевима модерне музичке недагогије. — На прво.м месту је потребно почети ритмичкпм вежбањима која су најглавнија п помоћу ко.јих се може развншн осећање ришма, па онда прелазити на друге ствари и бавити се осталим едементима што чине музику. Сем тога, потребно је, на иајкраћи начии ностићи аисменосш *у музици, за коју наставу такође треба доста времена и огромног искуства, па да буде уродила добрим плодом тек ако је постављена на здраву основу. 0 тим питањима постоје читаве литературе од најмаркантнијих представника музичке наставе (као н. пр. о ритмичким вежбањима Жак делКроз и његових наследника, а о писмености музичко.ј у школи, која се протеже још од Жан Жака Русо-а па до данашњих дана) о чему г. иисац изгледа, да нема много познавања. Посшупак при учењу није добар нити правилан овако како га је г. писац замислио и написао, н. нр. говорећи о „гамама" (скалама) уведене су све редом скале ма један стереотипан начин па је речено чак да се на њима врше и динамичка вежбања, што није ни једно ни друго главни циљ наставе за децу у томе добу узраста, јер она то нису кадра извести. те се од тога треба чувати да неби остала настава само у теорији, а практични дсо који је главни да се занемарн, што свакојако г. нисац пије можда мислио. Има много ствари које треба наставник само практично да изводи са целим разредом (групом ђала), а не да се то до ситница еамо пспише у уџбенику без даљих резултата. Бншно је ово : да су ученици ритмички правилно и спгурно упућени, да су обавештени о склопу скале и да је практично могу извести и наппсати на табли т.ј. показати да то разумеју. А остала транспоновања треба увек оставити школскоме раду и практичном извођењу иомоћу, кога ће деца стећи и искусшво у музици, што је једно од најглавнијих ствари за успех у наставн. Није довољно зналачки израђен тај ритмички део у уџбенику, који је најглавнији у музици, а добром наставнику треба да су познати најновији резултати истраживања у том правцу. То се из уџбеника ие види код ових „солФеђа". Вежбања у интервалима несмеју бити овако распоређена, већ треба ићи практичним путем: од „лакшега ка тежем", од „простога сложеном" од „конкретиога ка апстрактном".