Просветни гласник

Службени Део

33

То би био прогресиван пут не шеорнски, већ практичкц, т. ј. не почнњати од приме (I) па ићи на секунду (II), терцу ит. д. редом; већ почети са квартом (IV), квинтом (V) и октавом (УШ), па се поступно прибдижавати тежим интервалима као што су, секунда, септима и т. д. Уатим, појам дати маломе детету о полустену (полу-топу) врло је тешка ствар ако се неби пошло, као што рекох, овпм природннм путем, којп је наука утврдила, а музика као готову ствар прихватнла. По тим принципима су већ и рађени „солФеђи" код културних народа и тиме је постизаван несумњив успех у развпјању слуха п музпчке ипсменосшп код ученииа, у свесном чптању знакова, што је пре свега циљ саме писмености. При употреби мелодпчнчх вежбања нема систена, јер се таква вежбања морају слагати са пређеним градивом, које је раније изложено у ритмичким, па онда тек, у мелодичним вежбањима. Правила треба да буду извођена из прпмера којп су претходили и који су потпуно савладани на практичан начин уз припомоћ наставникову. И када се то све потпуно савлада онда се могу учити нпр. двогласне вежбе, као шго је то г. писац хтео да учини. Механизам у настави песме бити ни у певању, као што није ни код осталих предмета допуштен. Оашше напомене: Још у почетку у предговору г. писац прави неке наномене из којих се незна, дали су оне упућене децн и нишу због деце илп за наставника Упутства о томе шта и како наставник треба да ради, нити су овде умесна нити показују подагошку стручиост пишчеву у овом уџбенику. При об,ашњењима о интервалима секунде води се непознавање методике певања, кад се наставницима додељују нека упутства. којима г. лисац ноказује да није упознат са тиме, да су свакоме добром наставнику такве ситнице толико познате те да су излишне сваке његове напомене. Ако би који од наставппка узео за озбнљно и размишљао о томе, шта је где написано у овим упутствима, врло често би дошла у питање компетенција нишчева за објашњавање појединих вежбања. У целоме спиеу види се невештина у распореду градива као и непажња у раду, а најгоре је то, да г. нвсац непознаје ни радове српских композптора, погрешно помињући ствари које су више пута штампане и иорале би бити доброме наставнику музике, а особито писцу уџбеника познате. 0 правописним погрешкама којих има прилично, мислим да је п сувишно да говорим, пошто су главне и стручне ствари тако неправилно постављење, да не могу послужнти циљу који се хтео уџбеником постићи. Мишљења сам, да ово дело овако написано, неће допринети користи напретку музичке наставе којој је намењено. РеФерат г. Александра Јорговића гласи: „Слажем се са мишљењем г. Боже Јоксимовића, проФесора које је Поднео на рукопис „СолФеђо" од г. Ђорђа Стојчеввћа, проФесора. РеФерат г. Милоја Милојевића гласи: Савремена музичка педагогија у средњим школама предвиђа поделу наставног градива с обзиром на три особине тона: његову дужину (трајање), његову различитост по јачини и најзад се узима у обзир трећа особина "тона, а то је његова различитост по висини или дубини. С тога се изучавање музике, — или ближе речено — певања, у средњим школама почиње ритмичким вежбама, којима је циљ да се дете упозна са обликом нота којима се разне дужине тонова записују. И не само то, него се и основни принцин музичке динамике: сгезсепсТо и <1есге8сеп(1о изучава на појединим нотним дужинама из посве јасног разлога и ако се и трајање и варирање јачина (сИиахшса) најбоље савладају код изучавања тонова тек онда, када се ученик не мори вођењем рачуна и о мелодији, т. ј. разнии впсинама тона, што је најтежи део наставе невања у средњим школама и долази тек после извесног стеченог искуства на пољу музике. Г. Стојчевић у своме „СолФеђо" се нридржава традиционалног система вокализирања и то одмах на принципу мелодије, а не ритма. Осим тога, пошто се рнтам као саставпи елеменат музике мора појављивати и код мелодије, г. Стојчевић почиње бројање потпих дужина једном ссмином ноте „зато што је то најзгодније и најлакше за почетнике, нарочпто код четвртина нота с нотном тачком". Ослањајући се на најсавременије резултате лирпчке педагогије и на основу личног искуства, мислим да је и ово погрешно, јер основна нотна дужина је '/ 4 ноте и она Ј е У средини, око које се нижу све друге нотне дужпне, краће или дуже од ње и ,то тако: да се краће садрже у четвртини 2 или 4 или 8 и т. д. пута или се четвртина садржи 2 или ■1 пута у нотама дужим од себе. То се у осталом јасно види и из Факта да су тактовн, основни, они који имају Ј / 4 као основну јединицу бројаља. л