Просветни гласник

240

Просветни Гласник

'Ге две представе би-ле су једине у Новом Саду, и остале су то све до наших дана. Професор мађарске гимназије д-р Јожеф Будаји написао је оштру оцену у новосадском мађарском листу Ујвидек, у ком је напао на дело и с уметничке стране (ако га и није могао разумети, јер није знао српски). Било је одјека и у будимпештанским листовима, и дело приказивано као бунтовничко. Управа народног позоришта се уплашила, и протурила је глас да је мађарска влада забранила даље приказивање. У ствари забране није било, али се управа бојала да се народно позориште не забрани, а да публика не би тражила приказивање Пере Сегединиа, нашла је да је најумесније да се „поверљиво" растури глас о његовој забрани. То је управо све извршио А. Хаџић сам, на своју руку. Али Пера Сегединац дуго времена није приказиван ни у Београду. Када сам, још у осамдесетим годинама, запитао тадашњег управника Милорада Шапчанина зашто се не приказује Пера у Београду, одговорио ми је: „Ми смо краљевско српско позориште, и на нашој позорници се не могу износити провинционални јунаци". Разуме се да је то био силом начињен разлог, — прави је био у политичким приликама тадашње новостворене краљевине. А када су политичке прилике, потпуно супротне онима, тражиле да се Пера Сегединац изнесе на позорницу, комад је игран у Београду често (било је то за анексионе кризе) и поздрављан урнебесом. Ако је Пера Сегединац и довршен истом 1881, отпочет је много раније. Већ је Јавор за 1875 донео прва два чина. Почетци Пере Сегединца губе се негде у последњим годинама треће четврти прошлога века 1 ). А у то доба пада и најживљи политички рад Лазе Костића. Он је посланик на угарском сабору, уз Милетића, уз Полит-Десанчића. После тешких разочарања и на једној и на другој страни, народни вођи се одлучују, ни с једном ни с другом .страном, ни с Бечом, ни с Пештом. То је био одлучан корак, и потпуно оцепљење и од оних који су говорили да нас може још спасти само „Свд11 егћаИе" (већииом виши официри и велики чиновници, међу њима и д-р Љубомир Радивојевић, брат Ливијев), као и од оних који су се и даље, и после горких искустава, уздали у слободоумност Мађара (Јаша Игњатовић и други). Уз то се води и жестока борба с клерикалима, жешћа него икада дотле. Ту стоје Светозар Милетић и Гермаи Анђелић један према другом, — обојица жилаве и јаке природе; али док Милетић гледа у будућност, Анђелић чека спаса од прошлости; док Милетић, човек велика духа и снажне воље, тражи нове тековине, Анђелић, човек великих амбиција и сплне издржљивости и упорности, био би задовољан да се одрже старе. Сред тих утицаја је никао и развио се Пера Сегединац. Сада више није Шекспир свом х ) Надамо се да ћемо и о овом добити тачна обавештења од д-ра Милана Савића. Савићева дисертација за докторат била је о Пери Сегединцу и посвећена је ЈТааи Костићу.