Просветни гласник

Оцене и Прикази

247

храни осмотичним путем, а китица (чупица) јавља се тек доцније, у стадијуму бластуле, нешто пре развића амниона. На истој (6) страни, говорећи о различитим деловима у човечјем ' телу, писац вели: да су „сви делови у човечијем телу, и шечни и меки, састављени из ћелица", те би се могло помислити да чврсти делови, кости, нису из ћелица састављени. — За мишићно ткиво (стр. 7) вели: „да је састављвено искључиво из мишићних ћелија повезаних једна за другом [стил!], помоћу другог једног нарочитог ткива тако званим везивним ткивом" — те се управо не зна тачно: да ли је мишић ткиво, састављено само из мишићних ћелица, или, поред тога, још и из везивног ткива. Пошто писац у набрајању ткива и не помиње нигде „везивно ткиво", изгледа да он збиља и ово ткиво убраја у мишићно. — На стр. 8 писац напомиње да кичмени^стуб има 26 костију (место 33); а на стр. 12 вели да су првих 10 пари ребара чврсшо спојени са грудном кости, што није тачно. — На стр. 16 писац вели: „Ти свежњићи, односно мишићне ћелије, имају једну особину, коју остале ћелице немају, а то је да се могу лако стезањем скратити и опружањем издужити", а то је и конфузно речено и нетачно. Пре свега он је незгодним изражавањем изједначио појмове „свежњићи" и „мишићне ћелице", а затим тако неспретно представио њихову особину контрактилитета, да изгледа као да та њихова особина зависи од нечега што их споља механички стеже и опружа. На послетку је сасвим нетачно да остале ћелице немају те особине, јер се, између осталог, ваља само сетити безбојних крвних ћелица, па да се види да то није специфична особина мишићних ћелица, и без обзира на то што је контрактилност основна функција живе материје у опште. Специфична одлика мишићних ћелица је овде само у томе што се оне контрахирају само у једном правцу, и што је у том смислу та особина њихова само потенцирана. Исто је тако недопуштено у једном уџбенику казати да сваки мишић има изглед миша, јер то није истина, па ма колико да може бити иначе тачно да су због тога добили мишићи своје име. То су фантастичне аналогије простога човека, којима наука не оперише. Нетачно је, даље, и оно што писац на стр. 18 напомиње о срцу, да су „све срчане шупљине међу собом иошпуно преграђене једна од друге", чак и онда кад се затим одмах додаје и то „да на тим преградама има отвора са заклопцима или срчаним клопкама између комора и преткомора". Овакав један галиматиас у једној простој ствари збиља је непојмљив, и ми упућујемо писца на ма који уџбеник Зоологије за први разред, из кога ће видети како ту ствар просто српски треба казати. — Да мали крвоток (стр. 19) служи пречишћавању крви, да се у њему врши размена чисшог и нечисшог ваздуха, то нити је добро ни тачно речено. Израз „пречишћавање" је једна тривиалност, којом се до душе настава још и може, за нужду, послужити у основној школи, али