Просветни гласник

248

Просветни Гласник

не и у вишим разредима гимназије, где се тражи чисто научно представљање и схватање ствари. Размена пак „чистог" и „ нечистог " ваздуха не врши се у малом крвотоку, већ у плућима, као што то и сам писац доцније вели, на стр. 30. — У одељку о крвбтоку није најзад најтачније ни оно што писац вели: да се „крв састоји из два дела, из нарочите течности, из сурутке крви, плазме крви, и из крвних зрнаца" (стр. 22), јер би се могло помислити, или да се крв састоји из три дела, или да су крвна плазма и крвна сурутка једно исто, а ми знамо да ниједно ни друго не стоји. (Свршиће се) СВЕГ. К. МАТИЋ

Љубомир М. Давидовић, Зоологија за више разреде средњих школа. Друго издање. Издање књижаре Рајковића и Ћуковића, Београд. Угледавши ново, или боље рећи друго издање Г. Давидовићеве Зоологије, било ми је као да сам се после двадесет година нашао са добрим другом из гимназије. Прелиставајући тај уџбеник и налазећи у њему слике које су биле урезане у мојој успомени, пробудило се у мени живо сећање на мога некадашњега наставника природних наука у гимназији. То је сећање врло пријатно свима некадашњим ученицима Г. Давидовићевим. Увек добро расположен, насмејан, доброћудан, свеж и чио, Г. Давидовић је уносио у нашу мрачну слушаоницу један топао дах пролећа. Мислим да те лепе особине нису напустиле мога бившега професора кад је доцније, у својој високој политичкој кариери, заменио катедру парламентарном трибуном, и да је знао својим осмехом, у коме има и ироније и доброћуднога праштања, утишати бурну скупштину, као што је некада знао да ућути нас, несташне дечаке. Можда су му се у обема приликама наметале исте мисли о зрелости оних које је имао пред собом... Када је прво издање његове Зоологије угледало света, Г. Давидовић је био професор Врањске Гимназије. То је било 1898 године. Али, као што стоји у предговору, књигајебила написана већ 1894 године. После 28 година, дакле, од како је написана, излази друго издање те књиге, које није чак ни „допуњено и поправљено издање". Г. Давидовић је најбоље на себи могао констатовати како се људске ствари мењају у томе размаку времена. Од професора Врањске Гимназије у маленој Србији, Г. Давидовић је постао председник владе државе уједињених Срба, Хрвата и Словенаца. Разуме се да се и у науци много што шта променило од како ју је Г. Давидовић пре много година оставио. Биологија, а нарочито њена настава у средњим школама, одмакла је, као што је одмакло оно доба кад нас је наш професор водио у екскурсије, играо с нама мете на Тбпчидерском Брду и ишао поред нас држећи штап или кишобран као официр исукану сабљу кад командује четом.