Просветни гласник

Оцене и Прикази

249

Излишно је рећи, дакле, да Зоологија Г. Давидовића није више савремена. Данас се настава биологије у вишим разредима средњих школа не може састојати искључиво у спољашњем огшсивању живих бића. Треба дати пристојно место упоредној анатомији, физиологији, хистологији и другим гранама савремене биологије. Увредио бих Г. Давидовића када бих помислио да он то не зна. Није он крив што се указала стварна потреба да се његова књига прештампа после толико година. Криви су они који ништа бољега нису дали на томе пољу, тако да немамо још савременога уџбеника биологије за средње школе. Г. Давидовић је, бар тако замишљам, то друго издање схватио као једно просто прештампавање Зоологије некадашњега професора Врањске Гимназије. Стога другоме издању није ни речи предговора додао. Надајмо се да ћемо ускоро добити уџбенике биологије који ће ићи у корак са својим временом, и које неће бити потребно прештампавати после 28 година, јер не бити давно замењени бољим. ИВАН ЂАЈА

Сриске Народне Песме. Антологија. Приредио Д-р Војислав М. Јовановић. Школско издање. — Београд, 1922, издање књижаре ГецеКона. Пре свега, ваља нагдасити једно : књига Г. Јовановића била је преко потребна. Доиста је необјашњиво да за дуги низ деценија од како је Вук Караџић приказао и своме народу и културној Европи лепоту српске народне поезије, од како је она опште призната као једна од најлепших и по својој емоционалности и по простоти и силини израза, од како се њеном проучавању посвећује толики низ часова по нашим школама, доиста је чудновато да се тек данас јавио први покушај да се школској младежи пружи један синтетичан избор најлепших српских народних песама. До душе, народна поезија, под утицајем Караџића, одавна је задобила своје ватрене присталице. ПослеВукових издања, дошло је државно. Затим, недогледни ред прикупљача, у појединим посебним збиркама, или по разним часописима и листовима, скупљали су и објављивали народне умотворине. Такође је било покушаја стручних и нестручних, од званих и незваних, да се даду одабране песме, било из појединих циклуса, било из већих периода, било из једне врсте. Књига Г. Јовановића, међутим, јесте прва у којој се налазе заступљене све врсте српских народних песама, почев од оних враџбинских везаних за празноверице незнабожачког доба, па до грандиозних, широких и достојанствених песама у којима се слика српски устанак у прошлом веку. И зато ће се овој књизи у првом реду обрадовати сами наставници српског језика широм целе наше државе, који се већ тако дуго