Просветни гласник

Радиоактивност

347

РАДИОАКТИВНОСТ Сем обичних хемијских промена које бивају у молекулима, откривене су у новије доба и такве промене које бивају у атомима. Ове друге промене предсказују скори основни преображај хемије. Јер данашња је хемија заснована на поставкама: да су атоми недељиви, да су им тежине сталне, и да су вечити, а то је у новије доба оборено, јер је огледима утврђено да су атоми дељиви, да су им тежине променљиве, и да им је век одређен. И то, атоми једних елемената живе више хиљада, више милиона, или више милиарди година, па може бити и дуже; а атоми других елемената живе само коју годину, који даи, који сат, или који тренутак. Хемија се, доиста, налази на путу свог основног преображаја. Нагласићу овде тај преображај, у колико је познат. То ново поље хемије открили су уранови и ториумови минерали (пехбленда и карнотит; торианит, торит и моназит), том својом особином што испуштају неко активно зрачење које не испушта ниједан други минерал. То зрачење, звано еманација, продире и кроз чврста тела, сем олова, има топлоте и електрине, светли у мраку и изазива светљење фосфоресцената; и даље, оно раставља воду, јонизује гасове и дејствује на фотографску плочу; и најзад, оно убија клицу у семену и неке инсекте, а кожу нам запали и разрањави. То зрачење има, дакле, физичке, хемијске и биолошке енергије. Кад се то зрачење пропусти између два магнетска пола, један му се део повија негативном полу, други позитивном, а трећи продире право, не повијајући се ни на једну страну. Пошто се супротни електрицитети привлаче, то су онда први зраци позишивни, други негативни. а трећи неутрални. Те три врсте зракова називају се алфа—, вита — и « гама — зраци, а бележе се «, р и у. То радиумово зрачење има « зракова 94 од сто, јЗ — зракова 2% и у — зраци су позитивно јонизовани хелиумови атоми (Не ++), чија је енергија 490 милиона пута већа од енергије обичних неелектризованих хелиумових атома; јЗ — зраци негативни су електрони, чија је маса 2000 пута мања од масе водоникових атома, а ти су зраци слични катодним зрацима; у — зраци, пак, нематериелна су вибрација веома брзих и кратких таласа, а ти су зрацп слични Рентгеновим X — зрацима. Ове три врсте зракова имају велику а различиту брзину. Тако с зраци имају брзину 20.000 км, у секунду, р> — зраци скоро 300.000, а у зраци су још бржи. Тој се брзини приписује што ти зраци имају велику моћ продирања, и што имају физичке, хемијске и биолошке енергије. Те моћи мање су код мање брзих а — зракова, но код јЗ — и у — зракова, знатно бржи. Ово откриће довело је до закључка да се уранови и ториумови атоми лагано распадају н у поменуто зрачење претварају — они дезин-