Просветни гласник

348

Просветни Гласник

тегрују, као што се каже. За то распадање карактеристично је то што је споншано, тј. бива само од себе; и што је стално, јер се не може ни на који начин помоћу обичних енергија ни убрзати ни успорити. При тој дезинтеграцији материелни а — и р — делићи постају из материје распадајућих се атома. а нематериелни у — зраци постају из ослобођене енергије растављених делића, која их је, док су били у атомима, држала у заједници. Та енергија у— зракова, поред оне п — и Џ зракова, веома је велика. Јер 1 гр. радиума или каквог једињења његовог ослобођава на сат по 138 калорија, и то ће продужити целог свог века од 2500 година. Или, 1 куб. см. радиума или каквог једињења његовог ослободиће до краја своје дезинтеграције 10 милиона пута више топлоте но што је ослобођава иста запремина водонично-кисеоничне смеше (2Н : 0) кад сагори; а овај је други хемизам међу обичним хемизмима најизотермији. То различито ослобођавање топлоте код та два хемизма потиче отуда што је први интраатомски, а други је интрамолекулски; а то опет показује да атоми имају много више везане енергије но што је молекули имају. Али ту атомску енергију још не умемо да искористимо. Дезинтеграција радио-елемената довела је до закључка да атоми елемената нису једноставни — недељиви — као што су до сада замишљани, већ су састављени из мноштва делића, међу којима једни су позитивни, а други негативни; први су названи кориускули, а други електрони. Распоред тих делића у атомима, тј. склоа атома, овако се замишља. Узима се да атоми имају у средини језгро, које је састављено из позитивних корпускула и негативних електрона, али тако да су они први у вишку над овима другима; зато је језгро позитивно. Узима се, даље, да атоми имају слободне негативне електроне, који на извесним растојањима круже око свог језгра. Ови периферијски електрони са онима што су у језгру одржавају електричну равнотежу са корпускулима језгра. Или, сваки атом има толико периферијских електрона колики му је вишак корпускула у језгру; зато је неутралан. Овакав склоп атома личи на небеске звездане системе. Као што планете сазвежђа круже око свог центра — око свог Сунца, исто тако електрони атома круже око свог центра — око свог језгра. При дезинтеграцији атома језгро даје јонизоване хелиумове атоме са по две позитивне електричне јединице слободне (хелиумово језгро, Не++);адва негативна електрона који су се од хилиумовог језгра одвојили и две му позитивне електричне јединице ослободили, као и периферијски електрони. остају слободни. И ако мноштво делића саставља језгро атома и много периферијских електрона круже у великим и разним размацима око језгра, опет зато све је то смештено у један сићушни атом. Колико су, пак, атоми ситни, може се ценити по томе што 1 гр. радиума или каквог његовог једињења отпушта на секунд по 35 милиарди а— делића (Не++), и то