Просветни гласник

374

Просветни Гласник

је се тек уверио да писац није још начисто ни са тим основни.м појмовима, које иоле бољи ученик у IV разреду гимназије мора да зна. Код угљене киселине (стр. 51) писац изреком вели: „Кад се удише ваздух у коме је у 100 делова 1—5 од сто угљене киселине, човек осећа главобољу, несвестицу, и стужавање." Кад би то по несрећи било тачно зло и наопако! Сви ми што радимо у гимназијама у Србији, где на 100—120 куб. метара ваздуха седи по 50 или више ученика, од којих сваки избаци на сат с једно на друго по 15 литара СО,,, морали бисмо имати у учионицама увек приправне лаворе и хладне крпе. Противно, пак, томе ми -знамо од најауторитативнијих хигиеничара да се у ваздуху који садржд 1 од сто С0 3 даје сатима безбрижно радити, као и да шкодљивост С0 2 за ■здравље у ваздуху наступа тек онда кад проценат тог гаса износи знатно више од 4, док већ и на 18 процената СО^. у ваздуху (а не 30 процената како вели писац) наступа, често врло брзо, смрт. Говорећи о садржини водене паре (влажности) у ваздуху (стр. 51), тшсац вели да количина њена у ваздуху зависи само од температуре и годишњег доба, а превиђа утииај места (околине) и ветрова. Даље он изреком тврди: „да је почев од еквадора ка полусима количина водене паре све већа", ма да стоји управо обрнуто. Односно пак колебања количине водене паре у ваздуху у току дана, скала коју је дао гшсац важи само ■за лето, али не и за зиму. А исто је тако нетачно да ноћу остаје количина водене паре без промене, пошто се она ту меша, опадајући постепено, тако да пред сунчев рођај достигне минимум. -За пишчеве наводе (стр. 51) да је средња количина воде коју он избацује из себе за 24 часа од прилике 2400 кг., као и остале цифре у том тексту, ми држимо да ће бити штампарске погрешке, које су наравно у једном уџбенику, особито кад се овако доследно поиављају, за највећу осуду. У одељку: „Физичке особине ваздуха" (стр. 52) писац као физичку ■особину ваздуха помиње и светлост, а затим вели: „Средњи атмосферски притисак је раван 76 с. м. на барометру" — а обоје је нетачно. Што се тиче светлости, ми знамо да је она, физички, трептање етра, а 76 с. м. барометарске висине не представља никакав „средњи", већ прави атмосферски притисак. — На послетку, тешко је докучити откуда је и како писац израчунао да је у нашим крајевима најмања топлота годишња баш и само првог јануара. Узимајући у обзир да земља најмање топлоте од сунца добија 21 децембра (по новом), јер тада је сунце најниже а дан најкраћи, и да од тога доба треба до прође (по срачунавању у Немачкој) још више од месец дана док се и земља охлади од раније добивене топлоте, могли би се, по рачуну за наше крајеве, теоријски очекивати најхладнији дани такође концем јануара или почетком фебруара. Међутим ми знамо да је искуство народно утврдило да су око Богојављења (тако од 15—25 јануара) најхладнији дани („богојављенски мразеви").