Просветни гласник

Оцене н Прикази

375

На стр. 53 писац је сасвим нетачно изнео процес смрзавања (умирања од хладноће) код човека. После не баш тако прецизно наведених промена које пре тога наступају код човека услед хладноће, писац вели најзад: „Смрт наступа око - 25°". Овај пак његов свршетак сведочи нам, или да писац ову ствар није добро разумео, или да није ништа мислио кад је о томе писао. Испитивања су утврдила, а и ми знамо из лскуства, да је човек у стању да поднесе и далеко мању температуру *од — 25", чак и нешто и преко — 60", док опет са друге стране може да се смрзне и на нешто вишој температури од 0° (нултог степена). Да то буде, није дакле пресудна велика хладноћа, већ ту долазе у обзир и многе друге околности (добро одавање топлоте телесне, јак ветар, мокре хал^ине, или лежање на каквом добром спроводнику топлоте, •земљи, камењу и т. д.). Главно је пак при томе да смрт безусловно наступа кад се телесна температура снизи на -ј- 25° (не на 25°). Поводом говора о утицају велике температуре на тело, писац је био такође кратак и једностран; он овде нигде не спомиње и друге факторе код опасности услед топлоте, као што су: дебљина одела, јачина примљене хране, висина напрезања при раду, и т. д. И код одељка: „Вода и Здравље" (стр. 60 — „значај воде") ми .налазимо некоје нетачности и овлашне наводе. И без обзира на незгодан израз „хемијске особине воде", који је, из непојмљивих разлога, ч:текао као неко право грађанства у свима хигиенама и од најбољих капацитета, ми држимо да је прва физичка особина добре воде: хладна и подједнака температура њена и лети и зими; а то баш писац не помиње. Даље, да добра пијаћа вода мора бити „тврда", т.ј. садржати у себи још и со, креч и магнезијум — то је, речено овако категорички, такође нетачно. Пре свега, и сама количина извесних састојака у води није без утицаја на добре и здравствене особине воде; а затим, није свеједно да ли је вода „тврда" због калцијумових или магнезијумових •соли, као што је и сасвим нешто друго да ли је калцијум садржан у карбонату (како то писац погрешно вели „креч"), или је у сулфату (гипс). На послетку ваља и то знати да се не може тачно обележити траница до које може у некој води бити растворених састојака, па да -она буде добра за пиће, јер то зависи и од земљишта и околине, и неких других односа. Главно је да дотичне у води растворене супстанције (у извесној мери чак и азотаста једињења) не чине воду неукусном, да јоЈ не дају нарочити укус и мирис, и да воде порекло из дубоких земљишта, односно брдских формација, а не да долазе из загађених локалитета, или да се спирају са површине. У одељку „Храна и Здравље" (стр. 66) писац је једнострано схватио и представио суштину и улогу хране и храњења. Како он ту ствар представља, изгледа да је задаћа хране само у томе да послужи за попуну утрошка материје и за растење, а ми знамо да то не стоји. Исто тако