Просветни гласник

378

Просветни Гласник

начин могла би се научно објаснити и разумети потреба гимнастике после заморног и у опште умног рада, коју писацтога ради препоручује. У одељку: „Хигијена тела" (стр. 90), који наслов није баш најзгодније изабран, писац наводи како човечје здравље и телесна снага вависе од двојаких чињеница: унутрашњих и спољашњих, па у прве рачуна храну (вода, храна и ваздух), а у друге телесну чистоту, воду за купање, сунчање, телесна вежбања, обућа, стан и начин живота. Међутим, строго узевши, са једне више биолошке тачке гледишта, све су ово спољашње чињенице, утицаји стварно спољашних момената, док у унутрашње факторе спада једино наслеђе и са тиме скопчана телесна конституција, о којима писац и не говори ништа. — Да објасни благотворни утицај сунца (светлости) на живот у опште, писац није најсрећније поступио кад вели да биљке без сунца, поред осталог, и кржљају — пошто се биљке без сунца, по правилу, баш обрнуто, још јаче развијају и расту етиолирају), но на светлости (стр. 93).— При говору о „Оделу и Обућн" писац такође није успео да остане на висини науке и научног схватања. Ако се узме да је оделу главни задатак да одржи за тело повољну климу (топлоту), т. ј. да га с једне стране сачува од сувише спољашње топлоте (лети и у топлој клими), а са друге стране да га сачува од сувишног и наглог губљења сопствене телесне топлоте, односно да регулише отпуштање угљене киселине, водене паре и зноја, онда очевидно не може бити тачно да су хигиенски у опште најбоља она ткива (одела) која лако и брзо спроводе топлоту, као што су вунена ткива, како то тврди писац. Пре би се овде могло тврдити управо обрнуто томе, ако би ствар посматрали чисто теоријски, и са оног гледишта на коме писац стоји. Међутим, испитивања су показала да ткива од различитих материја исте боје (од вуне, памука и т. д.) упијају подједнако сунчане зраке. Према томе од пресудна утицаја за чување од спољашње сувишне топлоте може бити на првом месту боја ткива, и у томе погледу је бела боја збиља најпрактичнија, као што вели и писац. Но са друге стране ваља знати да ни боја ткива не чини много кад треба заштитити властиту топлоту тела (зими), већ ту много више долази у обзир начин на који је одело ткано и углачаност његова (због смањивања зрачења властите топлоте), као, у првом реду, дебљина и растреситост ткива (због смањивања спровођења телесне топлоте). Стога практичност вуненог ткива у зиму не долази отуда што је оно од вуне, већ што је тако одело обично дебље и растреситије (садржи више у себи ваздуха као рђавог топлоношу), док су лети, из истих разлога, практичнија лакша и порознија ткива (стр. 96). — Занимљиво је даље да писац налази у тој околности што се човек лети најбоље осећа у белим хаљинама и пбд белим шеширом, исти разлог као и појави „што се од сунчевих зракова бео снег пре истопи, него ли снег покривеи црним или белим песком"! (стр. 96). — Што писац најзад вели да „широко одело не ваља