Просветни гласник

Оцене и Прнказп

379

за то, што недовољно стегнути делови тела брзо и лако изгубе форму а цело се тело лако искриви и погрби и не стоји потпуно исправно" (стр. 96) — мало је комично тврђење, које са науком нема ничега заједничког. Држим да је ово неколико примера које смо довде навели довољно ■за процену методске и научне обраде градива у овој књизи, и да није потребно даљим навођењем морити читаоца. Па ипак је нужно додати и то да је ова књига и по стилу и по неким неумесним новачењима у терминологији, као и по техничкој изради, у опште недостојна своје намене. Исто тако ни слике нису ни изблиза на висини своје задаће. Што се пак тиче стила, он је тако конфузан да се на многим местима не зна шта је писац хтео да каже, а местимице је услед тога и сам смисао изопачен. Да наведем овде само неколико примера без даљег коментара. Тако писац на стр. 6 пише: ,,Ово време стварање и развијање потпуног човечијег организма носи назив ембрионалног развића". На стр. 8: „Сви човечији органи поређани редом један за другим јесу"... •— На стр. 16 „Ти светлићи односно мишићне ћелице". — Стр. 15: „Унутра у зглобу обе кости које се додирују имају додирне површине врло глатке и клизаве и састоје се из рскавице". — Стр. 18: „Предњи зид срца је наслоњен уза сам предњи дувар грудног коша... Због такве близине предњем грудном дувару куцање срца се јасно осећа, чим се човек дотакне прстима испод леве сисе". — Стр. 19: „У плућима се крвни судови гранају у све ситније, док се најзад не распу у најситније власасте цеви. Последње прелазе у веће, док не доспу у леву преткомору. Из леве преткоморе крв прелази у леву комору, из ње у аорту, даље у артерије, после у капиларе, из њих у вене, у десну преткомору срца ит.д." —• Стр. 29: „Полутине плућа нису једноставне и нису састављене исцела". — Стр. 37: „Мерењем телесне топлоте је израчунато да човек у тежини 70 кгр. производи за један сат толико топлоте, колико је довољно, да се загреје један литар кључале воде". Стр. 37: „Пошто се топлота у организму ствара услед процеса организације, губи се услед испаравања са кожне и плућне површине, то се и одржавање топлоте на једној истој висини постиже на два начина". •Стр. 37: „Оне луче сок [говор је о слезини] чије растројство у лучењу и т. д." — Стр. 42: „Назив дужице (код ока) је овај део судовњаче добио за то, што се он врло лако скупља и шири, чиме час сужује отвор зенице, а час га шири". — Стр. 57: „Приморска клима се одликује већом садржином у ваздуху водене паре, јода и кухињске соли и мањом количином микроба и инсеката". - Иста страна: „Сувоћа планинског ваздуха доприноси оживљавајућем карактеру људи, осуство пак прашине и микроба, поред сувоће, смањује процес труљења и распадања". — Стр. 90: „Да би се са тела уклонила сва телесна нечистоћа, унутарња и спољашња потребан је цео низ мера, који се зове купа-