Просветни гласник

380

Просветнн Гласник

њем". Стр. 126: „Због овога (нагомилавања нечистоће) су у стара времена номадски народи често мењали место свога становања, напуштали стара загађена и прилазили на нова чиста". — Стр. 127: ,.Из овога се даље види, да је нечистоћа насељених места у течном стању исто тако велика, као и нечистоћа у чврстом стању." — и т. д. Ово су главније рогобатности стила које смо, примера ради, на брзу руку прикупили. Али и покрај тога, ми налазимо још доста стилских и језичких неправилности, које се не могу допустити у једном уџбенику. Тако на пр. писац пише: „Зачетак и плод се хране" и т. д. (стр. 6); „Са унутрашње стране, изнутра у шупљинама" (срца) и т. д. (стр. 18); „Наслојавање сала око срца" и т. д. (стр. 44); „курјака и вукова" и т. д. (стр. 120); „костни" (место кошчани); „лобања" место „лубања"; „празнина" (грудног коша, место шупљина); „лисњача" (место лишњача); „опусти" (место отпусти); „погњури" (место загњури); „нагоре" и „надоле"; „поган" и „излучине" (место измет); „напетост" крвних судова ; „врата треба да се отварају ка споља и да не шкрипе" (стр. 81)-. — За гуштерачу даље писац вели да се „пружа попречно као гуштер" (стр. 34); за мишиће вели да „сваки засебно има изглед миша" (стр. 6); за желудац вели да је „кожаста кеса" (месго кесасто проширење црева) (стр. 32); за бубреге да имају „облик повећег зрна пасуља" (стр. 78). Најзад писац употребљава као термине ове и оваке изразе: „мушка детородна" и „женска детородна ћелија" (место женска и мушка оплодна ћелија); „чупица" и „чупаница"; „грудни удови" (место предњи удови); „бедрени зглоб" (место просто кук); „свежнићи" (снопићи); ..сухожиле" (пуздра); „заклопци" (залисци — код срца); „облука" (код ува, место полукружни канали); „предворје" (код ува, место трем); „живци за опип" (за пипање); „умерена клима равница" (место континентална); „пантличаре" или „бубине" (док су оне прве Тешшп, оне друге Азсапз); „жаока" (место бодљива сисаљка) и т. д. Да завршимо. Као што се из досадашњег види, писац није ни у чему успео да нам својом књигом пружи употребљив уџбеник за Хигиену. И по научној и по методској обради, и по чистоти и правилности стила и језика, и по терминологији и техничкој изради, ова књига у најбољу руку представља један дилетантски посао, који, да је среће, не би се смео ни појавити у штампи, а најмање компетовати за уџбеник у вишој средњој школи. Што је он и покрај тога успео да буде препоручен и усвојен као уџбеник, то је за нас само знак времена и једне опште пометње у процењивању вредности, тако својствене данашњем послератном прелазном добу. СВЕТ. К. МАТИЋ