Просветни гласник

Словенство и Русија до Достојевском

261

претварања своје душе у туђу, наклоност за помирење, братску љубав и духовно уједињење са осталим народима. Због ових црта Достојевски сматра руски народ као изабрани. Али изабран је он не да влада над другим народима, него да служи циљу духовног уједињења целог човечанства помоћу хришћанског идеала љубави и пожртвовања. Најближа етапа на овом путу јесте духовно уједињење руског народа са осталим Словенством, а то значи ослобођење оне словенске браће која пати под туђим јармом. Овај задатак добро се слаже не само са непосредним осећањем племенске везе, него и са основном потребом руске душе, потребом жртве. Он се слаже са сазнањем моралне дужности, према којој оно словенско племе које је јаче, мора устати у заштиту слабијег, да га ослободи, да га изједначи са собом у независности и слободи, и да тиме оснује велико словенско уједињење у име Христове истине, а то значи у корист целог човечанства. Тако посматра Достојевски рат за ослобођење јужних Словена 1876—77 г. У својем Дневнику иисиа он више пута подвлачи потпуно народни и несебичан карактер овог рата: „Цела руска земља је неочекивано почела да говори, и наједаред је рекла своју главну реч. Војник, трговац, професор, старица, сви — исто. И ниједног звука о каквој отмици, него сви жртвују за православну ствар... И не само новац, него и главу су спремни да положе за ову ствар... Узимају свој путнички штап, те иду гомилама у неки нови крсташки рат у Србију, за неку браћу, јер су чули да ту браћу муче и злостављају"... Има људи, додаје Достојевски, који питају: каква је Русији одтога корист? Али ево шта он на то одговара: „Такав високи народни организам као Русија, мора сијати својим огромним духовним значајем. Добит за Русију није у отимању словенских земаља, него у искреној и топлој бризи о Словенима, у заштити, у братском уједињењу с њима, у преношењу на њих нашег духа и нашег погледа на поновно уједињење словенског света... Једном материалном добити, такав политички организам, као Русија, не може живети"... ❖ ❖ Ето, дакле: оно духовно расположење целог руског народа које је посматрао Достојевски год 1876, у вези са његовим погледима на свет, објашњавају нам његово схватање словенског питања. Руски народ служи великом задатку да шири у целом човечанству својим сопственим примером идеал правде и братске љубави, служи задатку уједињења помоћу овог идеала целог човечанства. Први је корак на том путу — уједињење са Словенима, и за то је потребно њихово ослобођење; те најпре њима треба показати пример братске љубави и жртвовања за брата...