Просветни гласник

270

Просветки Гласник

асоциационе психологије имају још и ту добру особину што се, у наслањању на физиологију нервног система, нова психолошка знања везују за друго једно градиво средње-школске наставе, за физиологију и биологију. А затим, стално идући за психо-физичким паралелитетом, стално се везујући на физиолошке процесе нерава и мозга, стално се може наглашавати и постепено све више израђивати и приказивати особеност психичкога као таквога према физичкоме. Управо, циљ целог пређеног психо-физиолошког градива мора се састојати у томе да се истакне, прикаже, јасно и рељефно, особени карактер психичких појава и да се, као најзрелији и најважнији плод, дође до једне јасне представе о особеностима психизма. Нагласити ту особеност и извести постепено и пажљиво — то је циљ психолошке наставе. На крају курса психологије, ученик треба да је припремљен и доведен до зрелијег схватања специфичних ознака душевног живота, и треба да му, тек тада, буде јасна битна и основна разлика психичког и физичког. Сасвим је наопако и потпуно погрешно почети одмах том разликом и њеном дефиницијом као једне готове ствари; јер је та разлика тешко схватљива док се један низ елементарних психолошких процеса не пропрати у вези са физиолошким процесима. Далеко од помисли да браним и препоручујем једну „материалистичку" психологију, која би се завршила каквом негацијом душевног у опште, или каквим преживелим фразама старих материалиста о лучењу мозга, и баш насупрот таквој једној тежњи, хтео бих да схватање психизма у свој његовој специфичности буде зрео и скуп плод после проучавања психичкога на физиолошком. Зато бих и дескриптивне, и интроспективне, и аперцептивне, и друге методе заменио постепеним проучавањем на физиологији и постепеним, све јаснијим и одлучнијим, издвајањем карактеристично психичког, све до зрелог схватања да је душевни живот нешто што је специфички и битно особено и своје. Тек тада се може дати поглед на интроспекцију и анализу психички преживљених садржаја. Оваквим принципиелним гледиштем лако се добија и ограничење материала: ваља узети у обраду све оно што истакнутом циљу одговара и служи. Ваљало би, почев од прегледа развоја нервног система у организама, па преко рефлекса и осећаја, пењати се све више и улазити у све сложеније психо-физиолошке пјјоцесе, у вези са централним нервним органом, и постепено обрађивати и извлачити све више, обележавати све оштрије и јасније, битне и особене одлике душевног, свесног живота психизма. Ја сам покушавао, у својим предавањима филозофске пропедеутике, да тим путем идем — и имао сам успеха. Отпадају, према томе, све обраде помоћу елемената и низова, помоћу врло „волшебне" моћи аперцепције, све сумњиве теорије којих су тако пуне разне психологије разних метафизичких, интроспективних и других метода. Отпада оно зидање једне вештачке психолошке зграде из апстрак-