Просветни гласник

Напомене о филозофији у средњешколској настави

271

тних' елемената који се „спајају у спојеве", елемената чије су дефиниције за ученике неразумљиве, и које они примају за нешто готово што треба научити, али што је за њих несхватљиво. Идући за генетичким развојем психизма из физиолошког и уз физиолошко, може се, у једном кратком и разумљивом прегледу^ дати ученику могућност да дође до осећања правог псЉолошког проблема и да завири у његова пространства и перспективе. Ићи даље — ствар је стручног образовања филозофског.') Логика је, данас, у исто онако уздрманом положају као и психологија. Данас не постоји психологија, него постоје психологије; исто се може рећи и за логику. Стара и достојанствена, канонична дисциплина филозофска, која се дуго држала својим основним костуром онако како се од Аристотела па преко средњег века формирала у чврсту зграду. Али је питање о „реформи" логике на дневном реду. Шта треба од данашњег филозофског логичког материала узети за наставу која нас интересује овде? Логика је или статичка, формалистичка дисциплина, која.има да, на традиционалан начин, обради основне форме мишљења: појам, суд и закључак и да пружи основне систематичке схеме метода испитивања, — или је психолошко-генетичка дисциплина, која има да изради и прикаже развој мишљења као психичке функције и развој, еволуцију метода којима се мишљење кретало у примени на испитивање и истраживање. На овом другом становишту, мишљење је биогенетички инструмент људскога духа, а не нормативни, канонички схематизам. Прво схватање је формалистичко, статичко; друго је динамичко, генетичко. Било је мишљења да се за средњу школу ваља држати формалистичке, традиционалне логике; такво једно мишљење је у нас заступао, ако се не варам, у старом нашем Наставнику, пок. Љубомир Недић. Сматрало се, и сматра се и данас у колико се још то гледиште заступа, да се тим усвајањем освештане и старе логике некако измиче кризи и борби у које је запао логички проблем данас. Али није питање о извлачењу из борбе, но је питање о томе да се, што корисније и практичније, из нових смерова и ориентација узме оно што би наставу оживело, подмладило и кренуло напред. Питање је о томе да се унапреди васпитање и образовање и да се у духу савремених покрета и у нашој настави пође напред, и да се ученици наоружају практичким, савременим оруђима духа. Задржати у настави чисто формалистичку логику, значило би укочити дух, умртвити живот и спутавати и даље младе умове у окове. Логика не сме да буде мртва схема науке о мишљењу, законик и канони, него треба да буде живо приказивање мишљења као гипког и покретљивог оруђа човековог духа и савремени приказ научних метода. Очигледно је, дакле, да за ориентацију у настави логике треба искори-

Ј ) Писац ових редова се нада да ће у свом уџбенику Филозофије за средње школе, на коме ради, моћи дати детаљније изведене идеје које су овде само скициране.