Просветни гласник

272

Просветни Гласим.ч

стити савремено психолошко-генетичрсо схватање. Увод у логику треба да буде једна репетиција главе о мишљењу из психологије, развијање психологије мишљења и стварање, генетичко, појма о појму. Увек наглашавати померљивост и релативност употребе појма и фиксирати га као средсшво, био-психичко, за савлађивање. Уједно ра појмом. ваља обрадити и дефиницију, којом приликом изнети лакоћу дефинисања математичких појмова, а тешкоћу дефинисања појмова из виших и сложенијих области живота психичког, индивидуалног и социалног. У теорији суда бити врло кратак и дати генезу идеалног логичког суда из психолошког. Силогистику редуковати на потребан гшштит, а дати занимљив историјски поглед на силогистику и дискусије схоластичара. Основне облике мишљења протумачити у опште из психичке генезе. У силогизмима пустити увек ученике само да изводе конклузије и показати им сав механизам закључивања на њима самим. Заједно са појмом и судом обрадити класификацију, а заједно са силогистиком доказ. Много важније питање је питање о методологији. Главно тежиште логике има да буде у објашњавању метода научног испитивања, протумаченом многобројним примерима из наука, у колико су ове обрађене у средњој школи. Логика треба, тим методолошким делом, да ученика уведе у разумевање појединих наука и научних метода и да, у живом додиру са наукама, прикаже сав напор људскога духа- да схвати свет око себе. Треба да му прикаже напор, али и ограничење, да му прикаже применљивост метода, али и границе њихове употребе, да му прикаже моћна оруђа човекоког духа, али и докле се та моћ простиреТреба да му разбије илузију о вечности и непокретљивости теорија и метода, но да му прикаже сву виткост и гипкост тих оруђа људских која, као хипотезе и теорије, живе, развијају сеи умиру. Методологија има да буде једна историја метода и теорија и њихових еволуција. Ученик, на крају курса логике, има да стоји пред једним зрелим схватањем о напору човека, од примитивног па до садањег културног, да својом интелигенцијом продре у свет око себе и да га савлада, Ту престаје задатак логике. Даље је ствар стручног образовања. На овоме месту је најприродније претрести и питање о реду којим ваља предавати логику и психологију. Као што смо видели кад смо додирнули то питање у почетку, досадањи, последњи наставни план изречно је захтевао ред: логика, па психологија. То је одиста неразумљиво. Не само да је природно да се прво претреса општи психолошки живот, па онда психизам мишљења у логици, него је и природније учити логику што касније, када се већ што више пређу и савладају научна градива која ће методологији дати исцрпан материал. Најзад, општи поглед психологије треба да претходи специалној обради проблема логичких вредности, као и проблема етичких и естетичких вредности. Ова три проблема представљају, у својој идеалној вези, фи-