Просветни гласник

Напожјјне о филозофијн у средњошколској настави

273

лозофски преглед основних особина човека у свету: његов интелектуални, његов интуитивно-творачки и његов морално-религијски напор. О тој вези, у осталом, биће говора касније. Овде само наглашавам колико је природно и колико на свом месту да проучавање психолошких проблема иде пре проучавања логичких, као и пре проучавања етичких и естетичких. III. Поред тога што се ученик у психологији уводи у тешки проблем душевног живота а. у логици у проблем интелектуалног методичко-логичког рада, у настави филозофије он се има увести и у проблеме етичке и естетичке. Из естетике и теорије уметности има проблема који су потпуно приступачни настави у средњој школи; и не само приступачни, него и потребни и корисни. Што се тиче естетичког уживања, ваљало би ученицима пружити главне карактеристике „естетичког држања" и тиме објаснити помоћу неких савремених теорија оно што се назива „лепо". Естетичко држање је једна специфична психолошка функција, и естетичко стање онога субјекта који је у естетичком посматрању има своје особене ознаке. Најприродније би било, овде, дати у кратким разумљивим цртама „теорију уоеећавања" по Липсу 1 ). Али, како је сасвим друго естетичко држање психолошког субјекта, а друго уметничко стварање 1 '), то би ваљало дати и елементарне појмове о уметности као специфичној врсти активитета људског духа, активитета којим човек иде за сазнавањем света, али не интелектом, логички, него интуицијом, уметнички. У исто време, нагласити социалне изворе и социалну функцију уметности. Не треба мислити да се тиме сувише далеко иде: кад се држи елемената и кад их се држи на један паметан и практичан начин, многе ствари постају разумљиве и јасне, јер су оне саме по себи такве као просте истине. Има много питања из логике и психслогије која су тежа, и теже приступачна и теже разумљива, но извесне опште и просте идеје из психолошке естетике и филозофије уметности. Објашњење уметности из социалних фактора средине и времена (по Тену), на пример, разумљиво је и приступачно, и у вези је са историјом. Као типични примери: античко, грчко доба, холандска уметност. Објашњење уметничког стварања исто је тако могуће на лак, занимљив начин, пружити ученику. Циљ овог естетичког и уметничког обрађивања ваља да буде један поглед у свет уметности и уметничких напора чоЈ ) У својој књизи Из савремене есшетике, Г. Јаковљевић, професор карловачке гимназије, дао је — само у много проширеном обиму — нешто слично. Он је и у предговору, са пуно права, указао на потребу естетичког образовања у средњој школи. 2 ) О томе нешто опширније има у мом чланку о Бергсоновој фплозофијн у овом часопису. ПРОСВЕТНИ ГЛАСВИК. I књ.. 5 и б св.. 1922. ' 18