Просветни гласник

18"

Напомене о филозофији у средњошколској настави

275

супротна становишта: једно систематско-нормативно а друго психолошкогенетичко; једна, етика апсолутних мерила, друга, етика еволуције и релативитета. Једна сматра да постоје, изнад све пролазности облика и поред свих историјских услова, апсолутне норме морала, а друга да живот и искуство доносе собом непрекидно нове облике, тако да никада нема ничег довршеног, па ни дефинитивног мерила. По првој, норме су непомични, апсолутни облици; по другој, до норама се долази живим развојем. Наравно да постоје и прелази и мешања, али су јасно истакнута два начелно супротна пола. Једна је етика више метафизички ориентирана, друга више емпиријски. У настави која нас овде занима, чисто нормативне метафизичке принципе у етици ваља искључити. Главне тачке етичког проблема могу се на становишту психолошко-генетичком пружити ученику у довољно јасном и разумљивом облику, у толико пре што се на тај начин могу везати за елементарне појмове психологије народа и социологије. Не треба се бојати тога да се таквим излагањем не дође до сувишног истицања релативитета добра и зла, те, на тај начин, и до извесне врсте дефетизма. И ако су социални облици морала подложни променама у времену, те промене се ипак увек могу схватити и протумачити на начин који не може и неће довести до изврнутог схватања релативитета. Полазак са више емпиријског становишта има те добре стране, поред тога што доводи у везу са филозофском наставом психологију народа и социологију, што се настава филозофије везује и са градивом из примитивне историје и историје у опште, као и са градивом оне дисциплине која ће се, вероватно, по свима изгледима, увести у средњу школу као „грађанске поуке" или „државно уређење." У етичком проблему онаквом каквог замишљам уведеног у филозофску наставу средње школе, ваља спровести кроз емпиријско-психолошке основе, и преко њих, највиши постулат етички о алтруистичком држању појединца према друштву. До норме се мора доћи преко емпиријских основа и норма израдити на њима. Далеко од тога да се остане у чисто емпиријским дескрипцијама, ваља се преко њих успети на висину и сагледати основни етички проблем: моралну есенцију људске личности, која лежи у љубави и у пожртвовању. Не може се одрећи да је чисто језгро и суштина моралне личносги човекове у љубави као принципу на коме се једино може изградити друштво. Доћи до тог основног аспекта - циљ је етике. Овде, природно, филозофска настава долази у додир са религијском. Религија чистог хришћанства има овде да се додирне са филозофском етиком. 1 )

] ) Како ће у једном уџбенику, ближе и са више појединости, изгледати разрађене естетика и етика, иисац мисли приказати у свом пројектованом уџбенику филозофије за средње школе.