Просветни гласник

276

Просветни Гласник

IV. Овако, на широј основи схваћена, проширена филозофска настава не би могла обухватити само највиши разред; она би се морала протегнути на два највиша разреда, седми и осми. Ако би се овоме приговорило, сматрајући да се тиме повећава број часова, могли би се запитати: зар нема, у досадањем плану, часова који су сувишни ? Питање ово задире у питање о општем циљу наставе у средњој школи. А та настава мора бити. по мом схватању, више и пре образовање карактера но припрема за факултете. Има много и много градива у настави која треба редуковати, да би се дало више гипкости и слободе и више средстава за постизање правог циља: усавршавања и спремања карактера. Отуда, не би ништа штетило настави увођење филозофије и у седми разред. У те две године, у седмом и у осмом разреду, овако проширена градиво могло би се поделити тако да се у седмом разреду предају основе психологије и естетике, а у осмом основе логике и етике. Овако обрађена филозофија има спроведено једно јединство методе и циља. Свуда се, у свакој дисциплини полази од емпиријских чињеница и почиње се од најпростијих, најпријемљивих и најосновнијих појмова, везаних за познате појмове из других градива. У психологпји од чињеница биологије и физиологије, у логици од психо-генетске функције мишљења, у естетици и теорији уметности од чињеница естетског уживања и уметничког стварања, у етици од чињеница социалног живота. Свуда се, у свакој дисциплини, преко тих чињеница, пење вишим аспектима проблема и отварају дубљи и шири погледи на суштину проблема. У психологији се иде ка схватању психичког живота и његове различитости од свега физичког, у логици ка схватању напора интелигенције да својим оруђима, методама, дође до господарења света и савлађивања материје, у естетици ка схватању напора човековог да интуитивно, уметничким изразам, обухвати реалност света и прозре у његово интимно биће, у етици ка схватању битности моралне личности човекове, љубави према ближњем. Циљ филозофске наставе, оваквим методама развијен, јесте да прво у психологији развије и прикаже психички живот личности, па, затим, да у логици, естетици и етици прикаже напор човечјег духа развијен у три основна правца. Један је циљ тих напора: овладати светом. И тако, после психологије, логика, естетика и етика приказују сав духовни напор човеков, који, у осталом, и јесте и треба да буде предмет филозофије. Може бити да ће се некоме захтеви и жеље ових збијених и само скицираних напомена о настави филозофије у средњој школи учинити одвећ тешки, али зар се може уложити један напор у племенитији посао но што је васпитавање? ВЛАДИМИР ВУЈИЋ