Просветни гласник

280

Просветни Гласник

човечанства, сматрају душу као бесмртно самостално биће које нема везе са материјом — без обзира на све то, психологија, која је иначе наука о души, нема никаквог посла са нематериалном бесмртном душом. Кад ми говоримо о души код животиња, онда шта подразумевамо лод тим именом ? Очевидно не оно што се под тим подразумева у обичном свакидашњем животу од људи који су удаљени од науке. За природњака — а то значи и за психолога, пошто је психолог природњак душа је само један израз којим се означује скуп извесних појава органског живота. Слично биологији, која под именом „живота" разуме скуп извесних функција као што су : храњење, рашћење, рађање. кретање, инервација, и психологија под именом „душе" подразумева појаве као што су: надражење, осећај, представа, осећање, жеља, ит.д. У својој најосновнијој форми, душа — могли бисмо рећи — јесте способност протоплазматичне масе да прима утиске спољашњег света и да на њих реагира. Кад се појам душе схвати тако, или бар у главном тако, онда је неразумљиво зашто да животиње немају душу као и човек, п зашто да се човеку даје тако изузетан, централан, изолован положај у природи, око којега треба да се врти цео свет. Не, душа човекова води своје порекло од животињске душе. У својој клици бар она се налази тамо где се налази порекло свеколиког живота у природи. Ради лакшег прегледа, ми ћемо овде поделити психичке манифе•стације животињске душе у три категорије. Најпре ћемо навести известан број чињеница које доказују интелектуалан живот животиња, затим чињенице које доказују њихов емоционалан живот, и најзад чињенице које се односе на волиционалну страну њихове душе. а) Иншелектуалне манифесшације Кад се говори о душевном животу код животиња, онда се ваља чувати заблуде идентификовања, изједначавања животиње са човеком. Ми упоређујемо човека са животињом, и то с правом; али их не смемс изједначавати. Хобес вели иронично: „Са животињом не можемо склапати уговоре, јер она не зна да говори." Могло би се можда у том смислу рећи још нешто више: могло би се нагласити да живо гиње немају ума, јер ни једна међу њима није била у стању да — као Њутог-: пронађе законе гравитације, или — као Архимед — открије какав физички принцип! Само, то не би био озбиљан разговор. Није овде реч .о томе да ли је животиња равна човеку у погледу интелигенције, већ ■о томе да ли животиње имају оно што се у психологији и науци зове . „душа". И ми морамо одговорити да има. Душа има своју материалну подлогу без- које се не може замислити. То је нервни систем. Споредна је ствар да ли ће тај систем <бити састављен из мозга, кичмене мождине и нерава, као код човека,