Просветни гласник

Душа код животиња

281

или ће бити редуциран на које нервно влакно око уста, као код морске звезде. Најпростији нервни процес који се на животињи као и на човеку може посматрати, јесте, као што је познато, рефлекс. Убод у ногу изазива трзај не само код човека већ и код животиње. То је нервни процес надражаја и реакције, и то врло прост процес. Али он може бити и сложенији, састављен од једног низа покрета који се подешавају према спољним околностима. У том случају имамо инстинкт. Кљуцање пилета и дојење детета представљају низ покрета чије извођење зависи од околности у којима се дешава. То је инстинкт, и такав инстинкт заједничка је одлика и животињског и човековог рода. Психологија нас учи да су осећаји елементи целокупног душевног живота. Да би се осећаји могли произвести, потребни су чулни органи. сенсибилни нерви и мозак. Надражаји који дејствују на чулне органе, спроведени помоћу нерва до мозга, изазивају у њему осећаје. То није тако само код човека. На исти начин на који се стварају осећаји код човека, на исти начин се они стварају и код животиње. И животиње дакле виде, чују, кушају, миришу, осећају. Шта више, неке од њих чине то много боље него човек. Једна од најважнијих функција интелектуалног живота јесте памћење. Способност нервне супстанце, специално мождане супстанце, да прими утиске спољашњег света, да их, као каква фотографска плоча, ухвати. задржи, сачува, и доцније, у даном моменту, поново оживи — то је божанствена привилегија духовног живота. Име јој је памћење. На њ.ој се заснива могућност најшире и највмше психичке делатности. Је ли памћење само својство човекова царства? Не треба бити нарочити познавалац животиња нити оштроуман мислилац, па решити то питање. И обично искуство учи нас да животиње имају памћење, и то. врло добро памћење. Док смо били мали•шани, причали су нам родитељи и учитељи да је неки пас дуго времена био одвојен од свога господара, па кад се, после једног тако дугог растанка, поново нашао с њим, он је радосним лајањем и поксрним умиљавањем показао јасно да није заборавио свога господара. То није прича беспослене дадиље, створена за забављање наивне деце; то је факт који ће и свака школска зоологија потврдити. Он се може лако доказати и на многим другим животињама. Друга важна функција духовног живота јесте асоциација представа, Енглески психолози и филозофи нарочито су истицали значај ове психичке појаве, тако да су створили једну нарочиту психологију познату под именом „асоциацио.нистичке психологије". По тој асоциационистичкој психологији, више духовне радње, као што су мишљење и закључивање, у својој крајњој линији своде се на асоциацију представа. Кад мислимо и кад закључујемо, у нашој се свести врши један процес асоциације