Просветни гласник

282

Просветни Гласник

представа. Помоћу осећаја, трагова тих осећаја у мозгу (представа) и зезе њихове (асоциација), објашњава се сва интелигенција човекова, цела свест његова. Осећај, памћење осећаја и веза њихова — ето то је цела психологија. Без обзира на то да ли је свођење мишљења на асоциацију оправдано или не, не може се спорити факат да је асоциација особито значајна функција нашега духа. Да ли животиње имају ову асоциацију представа? То је несумњиво. Сваки пастир могао би нам рећи штогод о томе како његове краве и волови умеју да иду од куће на пашу и од паше кући сами, без лутања у путу, као да их неко води. Очевидно да утисци који фрапирају животињска чула приликом првог њиховог путовања по једном путу> остављају известан траг у њиховом мозгу, тако да кад се понављају више пута на исти начин, онда се у мозгу асоцирају један с другим толико да чине једну психичку целину — једну асоциацију. Ако се сад јави први члан, односно први утисак те асоциације, онда ће се за њим јавити и остали чланови. И они се заиста јављају и опредељују животињу у њеном кретању: ова дакле поузданим кораком, вођена асоциацијом утисака, иде право кући. Безбројни би се примери могли навести да се докаже способност животиња за асоциацију представа. Ми ћемо, ради илустрације чињенице, навести неколико таквих примера. Мени није падало на.ум никада да дресирам своју мачку. Али она је ипак сама, поступно, научила да изводи једну радњу која сведочи о извесном ступњу њене интелигенције. Наиме, ова мачка, чим чује да се сто поставља за ручак, дође и смести се поред моје столице. Кад почнем да једем, она сконцентрише своју пажњу на мене, фиксирајући ме погледом у уста и чекајући да јој пружим који залогај. Ако ја не приметим тај њен молећиви поглед, она се усправи уз ногу од стола и гребањем по дрвету хоће да ме опомене да је присутна. Оглушим ли се ја и о ту њену опомену, онда се попне на моје стопало и почне да ме гази или гребе по ципели дотле док се не сетим да јој штогод уделим. Ствар је јасна. Осећај звука од тањира асоциран је са представом о задовољењу глади, и та представа определи гладну животињу да дође на уобичајенб место. Навикнута да од мене добије што тражи, она не обраћа пажњу на друга лица која су за столом. Опажање пак моје личности асоцирано је код ње за представу о пружању хране. То пружање, или се изврши одмах, и онда животиња-не осећа потребу да ме опомиње, или се не изврши одмах, и онда то оклевање, асоцирано за представу о гребању, детерминише живетињу да ме гребањем опомене. На сличан начин, помоћу асоциације, могу се објаснити и други примери.