Просветни гласник

284

Просветни Гласник

Као што се види, дакле, из свих наведених примера, најважније функције духовног живота осећаји, памћење, асоциација представа, изражајни покрети — јесу заједничка апанажа и људи и животиња. Ми немамо намеру да у једном чланку као што је овај, износи.чо сав материал који је животињска психологија Дрикупила, да бисмо доказивали радне интелектуалне манифестације животињске душе, нитн пак да разнолике психичке појаве истражујемо код свих животиња. Ми смо само хтели да докажемо, на неколико примера, да антропоцентричко схватање природе, по коме човек треба да заузме изузетан Богом дани положај у свету, није ни најмање научно, да између човечјег и животињског царства граница није строго утврђена, и да човекова душа, у својој основи и суштини, јесте само високо развијена животињска душа. Тај закључак поткрепићемо и другим чињеницама из области емоционалне и волиционалне стране животињске душе. (Свршнће се) Д-Р ДРАГ. Ђ. ПЕТРОПИЋ

ПЕДАГОШКИ ПОГЛЕДИ ЂОРЂА КЕРШЕНШТАЈНЕРА II ДРЖАВНО-ГРАЂАПСКО ВАСПИТАЊЕ Без чега је стара, аутократска немачка држава „за невољу" могла да буде, томе је у новој народној држави потребно најбрижљивије старање: отуда захтев државно-грађанског васпитања. Јер кадје „државна власт у народу", као што устав немачке демократске републике прописује (чл. 1, 2), онда се добро по државу може очекивати само кад свн делови народа науче да државно-грађански осећају, мисле и поступају. „Демократски државни устав захтева аристократски устав душе". У чему се то аристократско, државно-грађанско, отмено стање душе састоји, има да нам покаже појам државно-грађанског васпитања. Ове мисли, које нам К. износи у предговору своје књиге Појам државно-грађанског васпитања, [ ) утврђују њега у уверењу-да је његова идеја о душевно-грађанском васпитању, како ју је он још раније изнео, правилна, и да јој ни после промене у облику државне управе у Немачкој није потребна никаква измена ни допуна, јер „научни појам државно-грађанског васпитања је у ствари независтан од овог или оног облика уставне државе". У последњим речима добијамо одмах и начело, помоћу кога К. поглавито брани своје гледиште, али оне нам у исто ') Оеог§ Кегзсћепз^етег, Иег Ве§г1јј пег 8Гаа18ђИг§егИсћеп Егг1е/1ип°, 4. АиН., Теићпег, 1919.