Просветни гласник

Одене и Прпказп

499

битку понавља се последњи број инвентара са додатком слова а, а што је најглавније, увођењем оваког инвентара сувишан постаје инвентар дупликата и инвентар годишњег набављања, који се код нас у средњешколским књижницама још и сад морао водити у два примерка, што је све скупа комплицирало и отежавало и онако најсувопарнији посао у књижници. По Овом инвентару је и унашање годишта листова лакше и јасније него по икојем досад. Требало би и код нас — барем у школским књижницама — чим пре завести овакав инвентар, али свакако уз ту измену да инвентар бројевима не озвачавамо свеске као код Чеха, већ примерке, јер ово још више олакшава и поједностављује рад. Уз ову измену морала би се уметнути још једна рубрика за број свезака (измеђе 4. и 5. р.). За каталог на листиће узет је тако звани „светски формат" 12*5 х 7 - 5. То је врло добро, али рубрике и записи могу се водити на још бољи, прегледнији једноставнији начин. Правила о записивању наслова на листиће изложена су сређено, јасно и с довољно примера објашњена. У њима има неких омашака (тако, упута да код Шандора Ђалског треба узети Шандор за редну реч!), и има неколико неоправданих одвајања од књижничних правила других земаља (тако да се збирке народних песама, прича, загонетака итд. узимљу као анонимна дела; допуштање да се записивање настави и на другој страни листића; сасвим непотребан захтев да се величина књиге изрази у цм. место уобичајене ознаке за формате, и сл.). За израду стручног или знанственог каталога дате су сувише слабе упуте. По Приручнику сав забавни део књижнице остаје неподељен на гране такођер и у стручном каталогу, а та је подела међутим врло потребна баш у јавним књижницама. Систем посуђивања заснован је на читалачким картама и листићима за књиге. Те карте стоје у књижници, а листићи од непосуђених књига стоје у кесицама на унутрашњој страни првих корица. Код посуђивања листићи се ваде из кесица и после записа редају по датуму посуђивања. Овај систем с „кесицама" данас је већ потпуно застарео и опћенито се напушта. На против, записивање на листићима за књиге даје основу за врло занимљиву и драгоцену статистику о читању сваке поједине књиге, па је од нарочите важности у сеоским, ученичким и свима оним књижницама где се књижничар у свом раду мора држати педагошких начела и обзира, но то се све може постићи друкчијим начином него што је у Приручнику описан. Док многи други приручници с немаром пролазе преко неких на око ситних питања, али која у пракси односе много времена и труда, препуштена појединачном решавању. овај Приручник се осврће и на та питања, тежећи за принципалним решењем обавезним за све књижнице; тако напр. за тисканице даје не само слику како требају изгледати, него 32»