Просветни гласник

Просветни Гласник

и меру за рубрике. Кад књижничари буду за све случајеве имали готове израђене тисканице, биће им рад знатно олакшан. У Приручнику и.ма добрих упута за уређење приручних и преносних књижница, за вођење рачуна и годишњих статистика, има нацрта за градњу зграда и намештаја за књижнице и читаонице, што све скупа сведочи о великом интересу чешког народа за питања за која код нас није лако пробудити интересе не само код обичне публике, него ни код самих просветних реформатора. (За мали Приручник имамо само то применити да на стр. 4 има рђаву упуту по којој књиге подељене по формату у два реда имају у си■гнатури само један низ редних бројева), Крај све обилате стране, нарочито њемачке литературе о књижницама, ова чешка књижица представља ипак вредан добитак, јер се одликује тиме што је са мало речи казано готово све што упућенијем књижничару треба знати у књижничком раду, а поред све збијености стила сачувана је јасноћа и прегледност. Добра јој је страна даље та што је у њој од свих многобројних система у главном одабран и израђен један, који уз неизбеживе неке недостатке ипак знатно претеже добрим својим странама. Кад и наша држава почне озбиљније радити на народном просвећивању, код израде нашег приручника послужиће нам у многочем за узор овај чешки, и ако му већ сад треба поправака. Само што се ми у нашим приликама и нашој неписмености никако не смемо дати завести том мисли да и ми у народном просвећивању путем књижница можемо поћи истим путем којим и Чеси својим законом од 22 јула 1019. И ми се морамо што пре дати на овај рад, али наш је пут сасвим други. ДУШАН ИВАНЧЕВИЋ

А. Ст. Јотић, Историја Словеначке Књижевности. Београд, 1920. 1 ) У првој половини XIX века, када се под утицајем словенских романтичара стварају књижевно-национални покрети међу Југословенима, јавља се код нас јаче интересовање за Словенце и њихову књижевност. Али сем бележака и чланака по листовима и алманасима, није било посебних књига и стручних расправа о словеначкој књижевности. Тек пред крај века јавила се једна неоригинална и непотпуна књига (А. Гавриловић, Писма о књижевности код Словенаиа, Београд, 1895), а за време европског рата Г. П. Поповић објављује у својој Ји§о$1оуеп5кој КпјГгеупозИ (1.опс1оп, 1918) поред српско-хрватске и словеначку књижевност. После рата Г. М. Московљевић даје у засебној књизи превод 0 Извод из опширног реферата који је читан у Друштву за Српски Језик и К^ижевност 10 децембра 1921 године.