Просветни гласник

506

Просветни Гласннк

Сраске народне шаре, прикупио и за школе удесио Војислав Стевановић, професор. I свеска. Београд, 1922. Г. проф. Вој. Стевановић израдио је прву свеску Сриских народних шара. То је једна новина за љубитеље народне орнаментике. Ово је корисна и похвална замисао Г. Стевановића, да овим путем унесе што више знања и познавања народних орнамената. Свеска је марљиво израђена. Обилно је испуњена познатим орнаментима на нашим народним тканинама и везовима. Снабдевена је и уиуствима како тре^а ове шаре састављати, снимати и колорисати. Нека ми не замери Г. Стевановић што морам бити искрен и указати му да учини у наредним свескама ове две измене: 1) У место Срисће народпе шаре да назове књижицу Народне шаре, пошто их најмање изворних српских има. Већином су то присвојења из Византије, Персије, Анадолије, Кавказа, итд. 2) Да подели по свескама шаре са кошуља, марама, кецеља, ћилима, појасева, преслица, оружја, итд., да би ученици могли знати зашта су поједине шаре у народу употребљаване. Такође би било веома корисно обележити имена појединих шара код сваке шаре, но тај посао би Г. Стевановићу знатно отежао отпочети рад, пошто су имена појединим шарама у сваком крају друга. НИКОЛА ЗЕГА РгоЈ Вг, 1\-ап бсћегхег: 8грзко-ћгуа(5к1 — пјетасМ I Д г / егпаско-згрзка ћг\'а^зк1 гјесшк, 10. 12 (1апје (Как1ас1а: Нгуа1бко з^ашрагбИ гауос!, 2а§гећОбјјек). Настава модерних, па чак и класичких језика, направила је велики напредак. Методи су се развили и усавршили, и њихова је главна одлика жива симпатија према оном ко језик учи, а главна пажња, да се што је могуће више ставе у његов положај и да из тог положаја посматрају тешкоће, те да му омогуће да до знања језика дође са што мање напора и за што краће време. Док су по старим методама по-стојале одвојено и читанке и граматике и речник, модерне методе ее труде да што је могуће више даду све троје заједно, да граматика природно произлази из штива и говора, а да обоје служи богаћењу речника, и обрнуто, да речник сконденсује у својим ступцима што веће богатство речи и фраза, и да буде код сваке речи подсетник за граматичка правила. Најбољи модерни речници, као Лангеншајтови, ШегпаИопа ОкИопапез, итд., рађени су ио овим принципима, а неки од њих иду и даље и дају чак и етимологију речи, као нпр. Тће сопс1$е Ох/огс! ИкИопагу. Стари речници су се задовољавали да у главном кажу значење речи — да их преведу — и да даду понеку фразу, а остало су све остављали граматици и синтакси. Такви речници су се можда некад и могли одуживати својој сврси, јер су писани у другим приликама и за друге потребе. Страни језици су се у главном учили у школама под надзором