Просветни гласник

Оцене и Прикази 505-

Г. Јотић не обраћа довољно пажње на сразмеру појединнх дел6ва р нити пак води рачуна колико треба говорити о појединим писцима према њиховој важности и према целом обиму књиге. Отуда, на пример, Примож Трубар није добио ни страну и по, док Г. Графенауер говори о њему на седам и по страна. Г. Јотић је скраћивао ту врло много. Али како? Биографија износи скоро исто толико колико и део о целокупномраду и значају, рачунајући да ту улазе наслови, и то на немачком језику. Како је рад Трубарев врло значајан, ваљало је задржати се на њему мало више, чак и по цену да остали, .мањи и једва познати писци, буду само поменути. И у овоме што је дао, Г. Јотић је учинио више погрешака. Он вели да се Трубар родио 8 јануара, а Г. Графенауер: „вероватно" 8 јуна. Од неутврђеног податка, он ствара сигуран датум, а јун претвара у јануар. Када се већ тврди да је Трубарев отац био „млинар", зашто се није поменуло и да је био „тесар" и „црквењак"? Не може се казати за иешто „ускоро", када се то нешто деси после дванаест година („он је ускоро добио"...) Изостављајући произвољно речи и читаве реченице, Г. Јотић чини огромне скокове и не везује своје реченице. Отуда после реченице у којој се вели да је Трубар постао стални" (превод „51о1ш"!) проповедник у Љубљани, одједном дође: „1548. год. беше у Нирнбергу"... Међутим, Трубар је био у Љубљани неколико година, све док епископа Кацијанара ("1536—1544) није наследио Урбан Текстор. Тада Трубар .одлази у Долењску (51. Јегпеј, 1546), а када је дошла краљева наредба да се Трубар са лутеранским вођама ухапси, он је побегао прво у Трст, а одатле, 1548, у Нирнберг. Даље, Г. Јотић прва два Трубарева дела наводи на немачком, а она имају и словеначке наслове; код његових дела изоставља године, а то не чини код других, мање важних. За прву Трубареву књигу вели : „Првом је Трубар хтео да омладину и неуке поучи у писању и читању немачког језика и дао је главне тачке из лутеранске верске науке". Да писац тих редова бар мало познаје словеначку' књижевност, или даје мало научио словеначки, текст оригинала био би му врло јасан. Да је само узео у руке Скетову Чишанку у којој има одломака из Трубаревих књига, онда никад не би могао написати да је Трубар „хтео" да „поучи у писању и читању немачког језика". Пре свега, то је прва књига на словеначком језику и из ње се, наравно, није могао научити немачки језик и немачко читање. Затим, то је књига баш за оне који не знају немачки језик, и пошто знају само свој, словеначки, он им на том језику и пише. Понављамо: да је Г. Јотић знао мало више словеначки, не би чинио овакве погрешке. Када буде писао и граматику тога језика, као што је обећао, требаће му још више то знање, које може корисно употребити и за „Штиво" из словеначке књижевности, ако у опште мисли да прочита оно што уноси у своје књиге. (Свршиће се) УРОШ ЏОНИЋ