Просветни гласник

504

Просветни Гласник

поделе тешке, пошто Г. Јотаћу изгледа то врло лако питање. У осталом, узгред буди речено, он је то питање врло брзо решио и у својој недавно објављеној Исшорији Нњижевносши Срба, Хрваша и Словенаиа, где је говорио прво о Љубомиру II. Ненадовићу, па о Јоакиму Вујићу, а Видаковић, Зелић и Магарашевић су ушли у ред драмских писаца. У овој књизи морали су се поменути Ћирило и Методије, и Г. Јотић то чини (13), али он о њима не говори, већ упућује на своју Историју Књижевносши Срба, Хрваша и Словенаца. У научној расправи то бива, али у једном уџбенику не. По истој логици, он је могао у својој Исшорији Књижевносши Срба, Хрваша и Словенаца упућивати на ову своју књигу. Као најстарији словеначки споменик Г. Графенауер помиње 8Изк1 гокор15, који је постао (Граф., стр. 21) „ргес! иб1:апоуИлијо 1јић1јап5ке зкоћје (1461)". Текст је јасан, година се односи на оснивање епископије за коју је цар Фридрих дао листину 1461, а Папа Пије II потврдио је нарочитом булом 6 септембра 1462. Даље, скоро на две стране (21—22), Г. Графенауер описује тај рукопис, помињеда .је око 1428 био „рпгоспа кпј1§а", да је 1440 био у другим рукама и да су у њему записани народни стихови. И опет, Г. Јотићвели: „Стишки рукопис из 1461". Прво, није разумео једну просту реченицу, друго, нису га могле поменуте године (1428 и 1440) упутити на тачније време постанка тога рукописа. Најзад, како се није сетио да поправи погрешку када неколико редова даље помиње као други „целовски рукопис" за који и сам вели по своме извору да је из прве половине XV века? Јер, зашто би Г. Графенауер помињао стишки рукопис као први и најстарији, када би по Г'. Јотићу био написан тек тридесетак година касније (1461)? Када се, затим, о целовском рукопису од 23 реда начине само 4, и када се не осети и не види шта је најглабније, онда је јасно што се из тих редова не види ништа о самом рукопису. Док је на извесним местима, као у наведеним примерима, хватао само по коју реч и скраћивао како је хтео, не осећајући ни важност факта, ни значај речи и целе идеје, дотле на другим местима узима целе реченице са намером да их преводи. Али ни ту не бира најзначајније реченице, већ обично оне које су му изгледале лакше за превод. И како их преноси? У оригиналу стоји (стр. 26): „О розуећн пагосЈш Ппк! јташо 1е та1о рогосП".... а Г. Јотић пише (стр. 16): „0 народној лирској поезији има мало доказа". За њега придев „ро5уе1ш" ништа не значи, „1е" још мање, а да словеначка реч „рогосПо" нема никакве везе са српским „доказом", не треба ни помињати. И тако се ради кроз целу књигу, када се преводе целе реченице. На пример : „ ЦшМуо је ђПо пеуесЈпо 1исП V пајргергоз1:еЈ5Гћ уегзкШ паикШ" (30) у преводу гласи: „Народ се је пак учио у најпростијим верским наукама". Нигде нема помена да се народ учио. Мало више пажње. или бар нешто знања словеначког језика, па би се погодила мисао: да народ није знао ни најпростије ствари из вере.