Просветни гласник

Оцене и Прикази

503

осам доба" (10). Да је то речено само за Г. Графенауера, могло би бити приближно тачно, јер Г. Графенауер даје у својој књизи девет доба, па би погрешка била само за један. У опште, као и код нас, питање поделе књижевности на доба, књижевне школе или родове, није дефинитивно решено. Има књига са мање од осам доба (Гласер, Скет, Пријатељ), а има их са више. У суштини Г. јотић је узео поделу из свога извора и његова мала одступања значе погрешке. Прво, претхришћанско доба изоставио је, и у одељку „Хришћански Средњи Век" даје „Нешто из претхришћанског . доба". Имена осталих делова је мењао, и то не срећно. Сасвим је обично и познато име „Протестантско доба", а он то зове „Лутеранизам". По Г. Графенауеру III доба назива „Католички Препород", а боље је име „Католичка реакција". Обичнији је наслов „Доба Просвећености" место „Просвећено доба", а „Доба Народнога Покрета" није исто што и „Бођа пагосЈпе§а ргеђијепја". Има смисла када Г. Графенауер последњи период назове „Ос1 Шегагпе§а ргеуга1:а <Зо па§1ћ Јт", а бесмислено је прекрстити га у „Натурализам и модернизам", из разлога што се ту помиње покушај натурализма и што се савремена књижевност може звати и модерном. Још је горе са карактеристикама појединих делова, које су недовољне, нетачне и неодређене. За I део вели се само ово: „црквеног је карактера". То је врло површно, јер има црквених списа и за време протестантске пропаганде и католичке контрареформације. Зар је што речено када се каже: „Главна тачка Примож Трубар" заНдео? Треће доба, „католички препород", треба да се одликује од осталих карактеристиком: „Писци су већином калуђери", као да није било калуђера раније, у доба Трубарево, па и доцније. Као главни писци VI дела, који обухвата време од 1848—1868, помињу се Левстик и Јурчић. Међутим, Левстик је од 1868 живео 19 година, а Јурчић 13 година, и обојица су још радили. Најзад, Левстик је шездесетих година развио своју пуну делатност и дао своја значајна дела. Јурчић 1868 има 24 године и тек доцније даје своја најважнија дела. Како је Г. Графенауер говорио о Јурчићу на два места, то Г. Јотић код свог VII одељка вели: „Ту спада и рад Јосипа Јурчића, у неколико ", а већ поменусмо да баш доцни.Ј^, т. ј. у овом времену, даје своја велика дела. У осталом, видећемо доцније да је Г. Јотић ово заборавио када је говорио о Јурчићу. За VII доба вели „захвата време од 1868—1895", а као главне писце помиње само Стритара и Грегорчића, од којих је први и данас жив, а други је после 1895 живео још 11 година и радио. Поменути као представ нике модерне књижевности само Мешка и Цанкара, није ни потпуно ни праведно према другим и умрлим и живим писцима, кс-ји су радили или раде после 1895 до данас. Све погрешке у подели нису само недостаци књиге Г. Јотића, већ -и Г. Графенауера. Али је потребно ово нагласити, и ако су књижевне