Просветни гласник

162

Просветни Гласник

корпуси у забаченим крајевима немају зубног лекара и ученици страшно пате од зубобоље, Државна Комисија у Београду организовала је апарат од 240 чиновника (више него поједина Министарства у Београду) и троши само на њихове плате скоро четврт милиона месечно, и ако би сав посао, који они раде, могла урадити и трећина. Ово не може овако остати, и према том част ми је предложити Вам, Господине Министре, да предузмете кораке да Државна Комисија сведе број својих чиновника на минимум, а из оних шест милиона динара, који јој стоје месечно на расположењу, да задовољи у најширој мери пре свега потребе руских школа и њихових наставника; затим да пружи обилату помоћ правим инвалидима рада, људима старим, болесним и онемоћалим, а сав здрав избегалички свет да оспособи за рад, отворивши за њега курсеве железничке, телеграфске, телефонске, електро-техничке, и др. 0 свом раду Државна Комисија подносиће сваке године извештај Министарском Савету. . У погледу исхране школске омладине треба донети ове одлуке: а) одредиће се норма дневне хране која ће вредети за ученике свих интерната, а издаци регулисаће се према пијачним ценама места, у ком се школа налази; б) до год Државна Комисија не отвори велике занатлиске радионице у Београду које ће моћи оделом, рубљем и обућом снабдевати ученике руских школа, наша војна интендантура подмириће све те потребе у руским кадетским корпусима, а корпуси отплаћиваће рачун у месечним рагама. (Молим Вас да порадите да Господин Министар Војни изда овакву н редбу). XV У овом реферату често сам до сад спомињао Руског војног агента као фактичког управника руских кадетских корпуса. У овај посао он је унео много добре воље и јаку руку која је била у први мах потребна да се обуздају изгреди међу наставничким особљем и међу ученицима. Према наставничком особљу он је поступао нештедице, по војнички, и његов рад дао је добре резултате; мере, које је предузимао према ученицима, нису користиле ни њима, ни школи. Његово начело је било: сва руска деца морају ући у школу и сва је морају свршити. Да би се ово постигло, требало је да школе скоро престану бити школе и да се претворе у заводе за напуштену децу. Кад га је претрпао преступни елеменат који су му корпуси шиљали, он га је слао у Панчево, тамошњем Друштву руских официра т. ј. бацио га је на милост и немилост људима који сами гладују, или га је слао у неке наше манастире. Манастири су примали ове младиће у нади да добију радну снагу, а младићи су ишли тамо у нади да лепо живе и да ништа не раде. Свршило се онако као што је било очекивати. Неки од ових на силу покајника вратили су се, а неколицина похарала је дућан; двојица од њих послани су у колочију за малолетне преступнике, а двојица у државну фабрику у Крагујевац. Они које је Војни агенат по■слао и непрестано шаље у Панчево, после дугих перипетија и горких мука, нашли су се у т. зв. „Интернату за бивше кадете", у згради црквене општине, у порти панчевачке Успенске Цркве. Кад сам 11 јула о. г. походио овај завод, у њему је био 21 кадет. Најмлађима је 11, а нај•старијима 17 година. По кривицама, због којих су овамо послати, ови