Просветни гласник

390

Просветни Гласник

версалног сазнања битности света и његовог живота. На тај начин филозофија је заузимала свагда посебно и нарочито место међу културним видовима. Она треба да да животу човековом потребну пуноћу из које ће се развијати његова стваралачка активност, на основи и у складу са општим током светског живота. Ако погледамо на положај филозофије у нашем културном животу, упада у очи колико мало везе има она с њим. Филозофирање се свело на сухопарно диалектисање и натезање мислених конструкција; филозофска мисао отклизила је на путу чисте логике у свет идеја које немају никакве везе са непосредним животом човечанства. Тако је створена теорија о две стварности. Једна је, управо она права, стварност у свету мисли и апстракција. — савршена и непомична; према њој стоји, с друге стране, живот човеков, као тобожња стварност, нешто ниже, од мање вредности, и, што је најглавније, нешто што није битно. Та мисао се провлачи кроз филозофију од Платона, па до савремених представника рационалистичке филозофије. Ови је правдају уверењем да не може бити у животу света битна променљивост, покретност, стварање, него да је основно, „више" начело свега бића завршеност, непокретност, стабилност. Таквим схватањем сведен је живот непосредног искуства и доживљаја на нижу вредност, чак је и лишен праве своје вредности, која лежи баш у сталном и непрекидном стваралачком току. Културни живот човеков развија се у правцу стваралачког рада и зато га не задовољава рационалистичка филозофија. Нагон живота ствара нову филозофију, која ће ићи упоредо са животом, и која ће га признавати у његовој непосредности као реалност. Овакву филозофију видимо у идејама које су избацили у живот Виљем Џемс и Анри Бергсон. Основне и заједничке црте њихове филозофије су у најкраћим потезима ово: Битност света је живот; стварност је непрекидно бивање, кретање и стваралачка активност. Човек преживљује стварност непосредно својим доживљајима: он може својом стваралачком активношћу да дода нешто ново животу света, те да га на тај начин употпуни. Према томе има само оно вредности у животу човековом што му потпомаже животни полет, само оно што има непосредног ефекта на његово живљење. Савремена филозофска мисао ломи се између та два схватања стварности. Рационалистичка филозофија у свима својим изразима носи на себи карактер непокретности. Творац јој је разум, оруђе за практично сналажење у животу. Практично сналажење у животу тражи вазда чисте, јасне и одређене срггуацијеи одмерене ставове. Борба коју човек води у животу мора бити изведена до краја. У борби нема више могућности него или подлећи или победити. И у једном и у другом случају одсудни моменат тражи своје право и нетрпљиво се спроводи до краја, уклањајући с пута све што му не оди, без обзира на то да ли може оно у животу, у другом моменту или другој прилици, можда корисно послужити. Кад разум стигне до