Просветни гласник

Три генија

521

успоном, а на крају успона да стоји статуа Јулијева. Дуж успона су мислили поставити многобројне статуе, које би од доле изгледале у природној величини. Све је те статуе требао да прави Микел Анђело. Какво би то уметничко чудо било, може се закључити из тога што је Микел Анђело доспео да од намишљених статуа начини само три. У пројекту их је било више од педесет, а израдио је Мојсеја, који је у Риму, и два Роба, који су у Паризу. Те три статуе стоје међу уметничким творевинама на првом месту. Микел Анђела је био обузео стваралачки ентузиазам. Лично је отишао у каменоломе, да надзире вађење мрамора. Лепио је од глине намишљене фигуре. Провео је тамо више од две године. И одједном га из његових маштања о почетку посла позваше у Рим да му даду у руке неочекиван посао. Њему, скулптору, генију длета, наређују да сликама украси таваницу Сикстинске капеле. Папа Јулије II, напуштајући замисао о градњи гробнице, сматрао је то напуштање привременим. Моментано није имао за њу новаца. Но Микел Анђело је у томе видео пакосну сплетку. Градњу храма Св. Петра у Риму водио је Браманте, велики архитект, но исто тако велики интригант и противник Микел Анђела. Браманте је имао синовца, гениалног сликара Рафаела. Рафаел је у Риму живео и радио. И сад одједном зову у Рим творца мраморног Давида, скулптора Микел Анђела, да ради бојама, да слика у непосредној близини сликарског генија Рафаела. Микел Анђело није на то пристао. Папа Јулије га је наговарао. Микел Анђело одбије енергично, папа почне енергично да захгева. На то је Микел Анђело побегао у Фијоренцу, но папа је запретио Фијорентинцима ратом ако се уметник буде тамо крио. Микел Анђело' побегао је тада у Млетке, но папа попрети и Млечићима. Немајући се где склонити, врати се Микел Анђело у Рим. Папа му је дао -у свему одрешене руке: нека слика шта му је драго, и нека узме у помоћ кога хоће. Микел Анђело је рекао, кад већ мора да слика, да ће сликати сам. Закључао је капелу, и док није био готов, у капелу није завирио нико, ни сам папа. Радио је три године и нешто више: Када је све било готово, скупили су се достојансгвеници, уметници и књижевници на отварање капеле. Дошао је и Рафаел, пред чијом уметношћу је требала да потамни Мекел Анђелова уметност. Подлаци су мислили да Рафаел мрзи Микел Анђела, те су тог генија сликарства лукаво питали: — Маестро, шта велиш на ово што је скулишор насликао? — Срећан сам, одговсрио је Рафаел, што сам ово видео. Срећан са.м што живим у истом времену у коме и Микел Анђело. Поносим се тиме што је таки геније син Италије. (Свршпће се) ГРИГОРИЛПЕТРОВ