Просветни гласник

Стилске фигуре

527

У овом случају машта једним живим и сликовитим изразом тумачи неоспорно једну идеју, и служи више интелектуалној потреби пишчевој да што јасније каже своју мисао. Али не треба мислити да се овом поделом на фигуре емотивног и интелектуалног карактера може савршено тачно да одреди које треба да припадну једној, а које другој групи. У проучавању књижевности, као и свих других уметности, не могу нигде да се утврде одређене поделе и да се поставе прецизне границе. Тако и овде. Ствари не треба схватити апсолутно. Кад је реч о фигурама емотивнога карактера, не треба мислити да је у њиховом постанку искључен сваки интелектуалан напор. На против, у сваком уметничком стварању, и ономе које је највише прожето емоцијом, интелектуални удео је неизбежан, и од великог је значаја. Проблем је у томе да се осети да ли интелектуални елеменат преовлађује, или је подвргнут емоцији. Исто тако, емоција може да се произведе и преко чисто интелектуалних мотива, ако у њиховоме изразу има услова да се, преко накнадних асоциација, посредним путем тако рећи, пробуде код читаоца или слушаоца извесни осећаји. Ако се аналише утисак од оне фигуре о отаџбини, која је интелектуалног порекла, јер је само илустративна експресија једне идеје, наћи ће се у њему и емотивиих састојака, који су изазвани поређењем узвишенога и апстрактнога појма отаџбине са конкретном и поетском сликом њиве на којој се вечито ради, и где се „свети пламен" с колена на колено предаје. Треба, дакле, двојити полазну тачку у постанку једне фигуре, пишчеву побуду да се њоме послужи, од крајњег резултата који се њоме постиже, утиска који она оставља на читаоца или слушаоца. Подела коју смо ми овде извели учињена је према стваралачким побудама, то јест на фигуре које постају под емотивном, и на друге које се јављају под интелектуалном потребом. Међутим, с обзиром на утисак, класификација би била далеко сложенија. Сваки утисак од једног уметничког дела у опште зависи увек од небројених индивидуалних услова под којима се прима, и ко]и су различити од човека до човека. Наша интелигенција, наше васпитање, темпераменат, карактер, средина у којој живимо, посао којим се бавимо, личне прилике у животу, све што смо преживели и пропатили, — све је то од пресуднога утицаја на каквоћу и јачину утиска који ћемо имати од једног уметничког дела. То што важи за утиске од уметничког дела као целине, важи исто тако, и можда још више, за оне утиске који се имају од дела у појединостима, од његових експресивних вредности. Стилске фигуре, са свом оном својом сликовитошћу која оживљава стил, не одазивају се подједнако снажно код свих читалаца. Једно поређење очију са морем изазваће код једних, који, далеко од мора, вечито сањају о његовој бескрајној моћи и чаробности, и уживају у њему само у ретким приликама кад могу да га виде, високо поетску слику једне тајанствене и узвишене лепоте. Код