Просветни гласник

Ученичка Саморадња

529

изнела у својој књизи под натписом Самотворно васиитање у раној младости. 4 ) А успех је у истину диван! Није успех само у том што деца до седме године науче читати, писати и рачунати, већ што се она у исти мах образују и естетички и морално, а да се зато ни мало не занемари њихово телесно васпитање. Кад се тому дода да су деца цело време које проведу у тим домовима, необично срећна и задовољна, не знам што би се још дало пожелети да успех буде већи и берићетнији од тога. Кад видимо тај големи и неочекивани успех, који потврђују једногласно сви бројни посетиоци римских дечјих домова, нас и те како занимају начин и средства којима госпођа Монтесори постиже тако обилате резултате својега рада. Полазећи од циља који јој од почетка лебди пред очима, госпођа Монтесори избегава постизање знања, а тежи за саморазвитком дечјим, ослањајући се у том на урођени нагон дечји. Тако она из основе мења нашу школу за учење (ћегпбсћи1е), у школу за рад. И у том је, како ћемо видети, сва тајна снага њезина метода. Чим је стала на стајалиште саморадње дечје, она је сместа забацила све оно што је пре њезиних покуса ту саморадњу ометало, пригрливши на супрот тому све што је врсно ту снагу ма на који начин оснажити. У првом реду одбацила је круту стегу, страх и казне, а место тога оберучке прихватила противност од тога: слободу и љубав. Слобода јој се учинила као прва и најпреча потреба нове школе, јер без ње и нема саморадње. Оснивајући своје поступање с децом на дшдерним теоријама развитка, од Ма§е1е-а па све до с!е Упе5-а, госпођа Монтесори се уверила да сав развитак органски има своју језгру у самом организму. А спољашњи утицај врстан је само ту језгру пробудити и ставити је у гибање. Али не сваки спољашњи утицај. Зато је потребан избор, који се мора дати на вољу детету. И какав би био избор на силу? У том се Г-ђа Монтесори слаже са свима највећим умовима од пре и од данас. Већ је Бакон рекао ( Моу . Ог§. 1,4): „Ас1 орега ш1 аНис! ро*е51 ћошо, диаш и! согрога паћпаНа ас1тоуеа1; ег ашоуеа!; геП^иа паШга т1иб ћап51§ћ". А то, примењено на васпитање, значи: Пред дете ваља само метати различите предмете, а сав други посао треба дати детету на вољу, и дете ће га и радити с вољом и весељем, јер је тај посао само одабрало. I Тако, ето, из слободе настаје љубав и радост као последица из својега узрока. А где је љубав, ту нема и не сме бити страха ни пред чим, па ни пред казном.

! ) Ту је књигу превео на немачки О-г СЖо Кпарр год. 1913 (О-гМапа МогЛеззоп, 8е1ШаИ§е ЕггГећипд т Јгићеп КШезаИег. 8Ш1§аг*, Уег1а§ уоп ји1шз НоИтапп) просвЕтнж гласник , н књ., 9 св., 1922 34