Просветни гласник

530

Просветни Гласник

Ништа ваљда не мрзи и не одбија Г-ђа Монтесори више него казне, а с њима у вези и — награде. „Награда и казна су средства за потицање на рад неприродни и наметнути, и где се оне употребљују, никако не може бити говора о природном развитку." А Г-ђа Монтесори не само што неће детету ништа силом да намеће, она неће ни да га наговара на нешто што оно само не би хтело. И чему би то било потребно, кад „сваки човек има у себи склоност за неки нарочит нозив, који ће свакако бити користан, ма како чедан био" ? Као што би нагоњење казном на други какав посао могло дете одвратити од његова правога посла, тако би га могла и награда завести на странпутицу, ако не на другу а оно да ради нешто из таштине. Зато и кличе: Тешко песнику који пева за награду! Као круту стегу мрзи Г-ђа Монтесори и клупе, које чине те здраво рођено дете постане грбаво, искрививши у њему оно што је у човека најснажније, основни и први део у костуру, његову кичму, којом је прачовек био способан одолети лаву и мамуту. А ту силну снагу природну крши ето крути јарам школски. Љута противница свакога ропства и клупе школске, као вањскога знака ропства дечјега, противна је Г-ђа Монтесори и свакој тобожњој побољшици клупе, поредећи је с леком који се даје обнемоглу раднику, место да се превентивним мерама спречи да у опште и не дође до тога да обнеможе. Видећи како деца гину за тим да предмете који им се свиђају добију у руке, Г-ђа М. тежи нарочито на то да се у деце развију чулаЗато је одлучно противна поступку: од мисли к предмету, обрћући га у посве противан: предмет па онда мисли! А до мисли се и долази проматрањем предмета, како су још пре Бакона радили Цезалпини и Галилеји. 1 ) Тим начином хоће и Г-ђа М. да од деце учини мотриоце и да их тиме спреми за живот и рад. А јер рад у заједници, на коју је дете упућено, не може бити без извесне дисциплине, не чине ни деца у својим домовима оно чим би могло једно другом сметати. Истина, Г-ђа М. одлучно осуђује тако чести рефрен у нашим школама: „Мир!" и „буди добар!" јер у те две заповести назире противност: бити у исти мах миран и добар, по њезину мишљењу је немогуће; доброта искључује мир и нерад; само радом постаје човек добар. Па ипак постиже она стегу која се жели створити оним двема заповестима, на тај начин што даје сваком детету прилику да се толико удубе у посао и за њ заинтересира, те оно нема прилике да кому смета. Јесте ли видели дете кад се заигра те у игри заборави на све око себе? Такво дете не мари ни за што и ни за кога осим за

Ј ) В. А1рћопзе с1е Сапс1о11е, 2аг ОезсћкМе с!ег Шззепзсћа/^еп ип<1 (1ег ОекМеп зеИ хдаеј ЈаћгћишЈегЈеп, пеђз! апс1егеп 5{ис1;еп ићег -иаззепзсћаШЈсће Ое^епзИпае, тзћезопсЈеге ићег Уегегћипд шк! 8е1ек{тп ђеЈт Мепзсћеп (БеиЈзсћ ћегаиз §е §еђ. V. Озћ^аШ, 1911), стр. 7.