Просветни гласник

548

Просветни Гласник

Из свега овога што смо у досадашњим чланцима говорили о животињама, излази закључак да животиње нису несвесни аутомати. Оне имају душу, која је сродна са човековом душом, и ако не истоветна са њом. Све три стране душевног живота, и умна, и емоционална и вољна, манифестују се више или мање и у животињској души. Између човека и животиње разлика лежи више у степену савршенства него у суштини бића. То је разумљиво кад се зна да човек и животиње имају заједничко порекло. Отуда можемо казати да је животињама, у извесном смислу, човек у ембриону, а човек опет само — животиња на највишем ступњу савршенства. Д-Р ДРАГОЉУБ 'Б. ПЕТРОВИЋ

СРЕДЊЕ ШКОЛЕ У ЕНГЛЕСКОЈ -■ (Крај) МЕТОДЕ РАДА Оишше одлике. — По правилу, школе на континенту теже за тим да децу што више нечему науче; оне и сувише много воде рачуна о култури ума, коју изузетно високо цене, а све остало остављају на страну. Истина, оне то не чине једнострано, па ипак је цео њихов систем у свима својим појединостима израђен на тој поставци. Отуда оне нарочито цене школске програме и на њих обраћају сву своју пажњу. Код Енглеза, на против, много се више полаже на изградњу карактера и свих особина потребних за живот, а живот је по њихову мишљењу пре свега један низ практичних дела и поступака, што ван сваке сумње претпоставља извесне особине воље и карактера. Ту и лежи главна црта, као и радикална разлика ових школа од осталих. Овим је дата и идеја водиља њиховог васпитања као ињихових школа, које, и поред свих разлика и несистематичности у својој организацији, ипак теже за једним јединим циљем. А тај циљ, то је створити карактер и васпитати вољу, и то истрајну, доследну самој себи, способну да господари и собом и другима, пуну инициативе и самопоуздања, руковођену обзирима и према себи и према другима, свесну при том те своје дужности, у кратко вољу која непоколебљиво почива на принципима јавног морала. С тога Енглези више цене методе школског рада но његов програм. У осталом, овакав циљ васпитања одговара менталитету енглеске расе, која се више диви карактеру у чозека него његову знању, и више цени човека од дели. него научника. Најзад, тако упућену вољу енглеске школе одмах стављају у службу народнога идеала, а то је превласт енглеске културе и интереса међу осталим народима или, модернијим изразом речено, англосаксонских идеала. У овоме се и састоји патриотизам сваког Енглеза, и ма како да су те школе разнолико уређене, оне су све прожете тим циљем и том државном потребом. Отуда је погрешно мислити