Просветни гласник

Средње Школе у Енглеској

54У

да се енглеско васпитање не управља према потребама државе. Истина, држава не прописује тај циљ, нити она има све школе под својим надзором, па ипак свака школа чини то из своје инициативе и уверења у потребу и оправданост тих идеала. С тога свака школа и васпитава своје ученике у том духу као да то чини по наредби одозго, и ако је то у ствари слободнаодлука сваке школе напосе. У осталом, овакав начин организације потпуно одговара духу енглеског народа и представља општу одлику свих јавних установа у Енглеза, по чијем мишљењу оне постају општом концентрацијом спонтаних а истоветних напора ради постигнућа једног заједничког циља. Подела ђака. — Већ сама подела ђака по способности очито показује ту основну тежњу енглеских школа. Та подела је у ствари један покушај организованог одабирања најспособнијих ђака, који ће доцније ући у онај кадар коме се поверава вођство енглеског народа у земљи као и ван ње. Кад је довољан број ђака у једном разреду, он се по правилу дели у два до три одељења, обележена словима а, ћ, с, а често и више одељења, што зависи од броја ђака: тако н. пр. IVа, IV ћ, IV с, и т. д. У прво одељење улазе бољи ђаци, у друго одељење осредњи ђаци, а у треће одељење слабији ђаци. У неким школама један ђак може бити за неке предмете у једном разреду, а за други предмет у неком другом, вишем или нижем, што зависи од његовог успехау појединим предметима. Као што се види, подела ђака по одељењима не врши се по азбучном реду, што ће рећи по једној случајној и чисто спољашњој одлици, која нема никакве везе са оним што је битно у човеку, а то је његова личност. Поделом ђака по способности, на против, води се много више рачуиа баш о тој личности. Не само што се том поделом даје бољем ђаку право да се користи и за себе и за државу својим даром, јер је то најзад његова имовина, коју школа нема право да уништи, већ се и слабијем ђаку даје лепа прилика да заједно са себи равнима прати, па према томе и искористи наставу коју му је школа дужна дати. Па и са педагошког гледишта та подела је целисходна, јер је позната ствар из искуства како је тешко и безуспешно радити са мешовитим материалом. Чак ни приговор да та подела није у духу демократије, не вреди ништа, јер није циљ демократији да брише и поравна природне разлике, већ друштвене, дајући свима без разлике право, а потом и прилику, да се слободно развија, док се природи мора оставити да од сада као и до сада према својим законима дели дарове овако или онако. Иасшава. — И по броју предмета и по обиму у коме се они уче, енглеске школе далеко заостају иза осталих школа. У осталом, то сасвим природно следује из њиховог васпитног циља, јер изградња карактера захтева од ђака пре да се удуби у предмет него да из њега стиче само једну масу мртвог знања. А удубити се ма у коју ствар захтева пре свега времена. Одавде и долази потреба да се наставни програм