Просветни гласник

638

Просветни Гласник

да се извесна деца, која су доиста врло близу духовне немоћи, елиминишу из средње наставе и упуте скромнијим школама; да се избегава мешање, у истом одељењу, дечака сувише разли- чите духовне активности. Не вређајући самољубље родитеља који имају више осетљивости но увиђавности, могло би се, за сваки разред, имати по једно одељење оних бриљантних ученика који не презају ни од каквог посла, чија је пажња увек орна, и који манифестују за знање природну лакомост. Друго одељење груписало би немарније духове, мање издржљиве енергије којима је потребно, да би напредовале, нарочито старање. Јер, и ако је, нема сумње, корисно међу мозговима исте ревности, такмичење доноси само обесхрабљење кад се такмиче сувише различите вредности. Чехо-словачка наука. — Чехо-словачка република одлучила је да публикује Преглед чехо-словачких научних радова, који ће бити издаван уз припомоћ Министарства Просвете. Та публикација имаће облик годишњака, у коме ће бити резимовани на француском и енглеском резултати свих научних студија написаних од чехо-словачких научника, било посебно, било у листовима и часописима, у иностранству или у самој земљи. Дело ће бити подељено у две свеске: интелектуалне науке и природне науке. Свака од тих свезака обухватаће осам делова. Писци ће имати за дужност да резимују сами своје радове, што ће осигурати непристрасност чланака. Заистински оригинална дела страних писаца биће предмет кратке критике. Засебне збирке обухватиће анализе научних радова од револуције до садашњих дана. Идуће збирке излазиће редовно на почетку сваке године. Наши југословенски научници мораће, кад ово прочитају, искрено позавидети својим чехо-словачким колегама. Здравље ученика. — Један француски спортски лист црта ову црну слику здравља наших ученика: Ученици наших школа су готово увек физички „умањена бића". Зашто? Јер ученик не живи, у правом смислу речи. Док се биљка развија на сунцу, док се млада животиња игра и креће, дете које се васпитава интелектуално има само штедљиво додељене своје тренутке слободе. Један и по сат (максимум) физичке културе за недељу дана, и то често сасвим рђаво схваћене, неколико кратких одмора преко дан, то су готово једини ђачки тренутци слободе. Разуме се да дете и дечко, при таквом претераном режиму, не могу бити здрави. Њихова респираторна функција није подстицана: никада се њихова плућа не растежу потпуно; ребра се недовољно крећу; грудни кош, у место да буде гибак, све се више кочи. Како мишићи нашег ученика раде врло мало, срце се недовољно грчи; оно шаље врло мало крви у организам, који му је, у осталом, и не тражи. То срце, које не „функционише", слаби, и циркулација се успорава. Из исте оскудице у кретању, узета храна није потпуно асимилисана; она дуго остаје у цревима, желудац се шири: функције за варење су поремећене. Мишићи су тако слаби и тако атрофирани да бављење у разреду, где је погнут положај обавезан, наноси највеће штете кичменом стубу: кичма која више није подржавана никаквим моћним мишићним ослон-