Просветни гласник

Б е л е ш к е

637

потребама живота. Свака култура треба да буде мбдерна, али у свакој добро схваћеној модерној култури треба дати колико је оправдано места прошлости и традицији. Треба показати да је садањи живот везан многобројним везама за раније векове, и треба тако исто избећи да се не укорени мишљење да је познавање прошлости само себи довољно и да баца на сву будућност засењујућу светлост. Историја се не обнавља никад онако потпуно како се то и сувише често говори, и прошлост тек слабо осветљава садашње време. Треба се дакле мудро држати по страни од обе ове опасности и тражити и овде срећно измирење, хармоничну равнотежу. Свађа између старих и модерних је сасвим ташта: то је реторска распрз. Будимо одлучно модерни, али немајмо глупу пре' тенсију да ћемо обновити лице света. Немајмо тако исто ни претерани култ за традицију. Најдивнија прошлост може се, у пркос свега, поредити са Роландовом кобилом: она је имала све врлине, једино са тот маном што је била мртва. Сасушеном хербариуму, чак састављеном од најређих биљака, претпоставимо дивно бујање које нам свако пролеће доноси, и беримо по нашим ливадама и нашим баштама све цвеће које нам издашно нуди своје живе боје и своје мирисе". Сшатисшииа ученика на чариском Универсишешу. - Ту скоро су публиковане врло занимљиве статистике студената париског Университета пре рата, за време рата, и за време три прве године после примирја. Пре рата:' 1913: Француза, 14.040; странаца, 3.516; укупно, 17.556. 1914: Француза, 14.198; странаца, 3.048; укупно, 17.246. За време рата: 1915: Француза, 3.323; странаца, 934; укугшо, 4.257. 1916: Француза, 4.369; странаца, 1.153; укупно, 5.522, 1917: Француза, 4.827; странаца, 1.189; укупно, 6.025. 1918: Француза, 5.998; странаца, 1.426; укупно, 7.426. После рата: 1919: Француза, 9.088; странаца, 1.938; укупно, 11.026. 1920: Француза, 15.208; странаца, 2.553; укупно, 17.761. 1921: Француза, 17.621; странаца, 3.564; укупно, 21.185. Медицинска Академија и школске реформе. — Француска Медицинска Академија бавила се у више својих седница питањем педагошких реформи, и изгласала је следеће предлоге: да време рада ученика (часови и учење) не прелази осам сати, бар за ниже разреде гимназије; да се у свима гимназијама — да би се искористило време за одмор које ће бити мало продужено — организују, с прикладним материалом и тереном, оне игре које, сем што увећавају дшшићну снагу на чистом ваздуху, развијају вољу за лоајалном борбом и слободно примљеном дисциплином. По кишном времену, те игре ће бити замењене столарским и браварским радовима; да разреди буду сведени на мање од тридесет ученика, и да се, да би се избегло садашње расипање духова под сувише разним дисциплинама и методама, знатно увећа улога „главног" професора као предавача и васпитача;