Просветни гласник

636

Просветни Гласник

обавезном у свима разредима основних и средњих школа. Недавно је национални конгрес професора музике усвојио и развио у детаљан програм исту идеју. Он је нарочито истакао потребу, за основне школе, нових програма који ће садржавати нарочито практичну наставу, који ће водити рачуна о првим потребама. детета и о његовим способностима, који ће ставити васпитање ува и гласа пре учења музичких знакова, који ће будити прикладним вежбањима дух радозналости, музички смисао, естетичко осећање. Он је захтевао да се музичка настава учини обавезном у свима разредима средњих школа, као што су то тражили и сви најпознатији француски модерни музичари, Сен-Санс, Венсан д'Енди, Видал, Ропарц, Дикас, Русо, итд. Посвећујући тој настави по два сата недељно у свима нижим, и по један сат недељно у свима вишим разредима гимназије, „сваки Француз или Францускиња постали би кадри да читају коректно текстове средње тежине написане за певање" и „учинили би се осетљивим за музичку емоцију". У гимназијама би програм био програм оснозних и виших основних школа, допуњен музичком граматиком и реториком, познавањем узор-дела и појмовима из историје музике. Толсшој као васпишач. — Француски психолог Ш. Бодуен (Сћ. ВаисЈошп), писац чувене књиге о Аушосугесшији, написао је недавно једну одличну књигу, пуну докумената и мисли, о Толстоју као васпитачу (То1$Ш ес1иса1еиг). За Бодуена, Толстој није утопијски сањалица каквог нам често представљају: онај исти укус и реални смисао који карактеришу његове романе, налазе се и у његовим педагошким идејама и настојањима. Толстојеве идеје о васпитању подељене су у три периоде. Оне се гругшшу најпре око школе у Јасној Пољани (1858—1862), и још су врло несређене; затим, од 1872 до 1875, Толстоја нарочито занима васпитање његове деце; најзад, трећа периода почиње после Толстојеве религиозне кризе и достиже своју пуноћу у његовим последњим годинама. На тај начин, Толстојева васпитна настојања продужују се кроз период дуг више од по века. Она нису само зачин у његову делу. „Толстој је — каже писац — васпитач до сржи у костима. У васпитању он се осећа најбоље код своје куће. И када га је његов пријатељ Павле Бируков, узнемирен савешћу великога старца све неспокојнијом и незадовољнијом собом, запитао: „Па зар нисте никад у свом животу осетили тренутке пуног задовољства?", Толстој је одговорио: „Да, кад сам се бавио децом". Писац је желео да нам покаже у Толстоју у својој књизи — и у томе је потпуно успео — човека који је имао о детету ванредно интуитивно знање, који је размишљао о свима главним проблемима васпитања, и који, решивши их мудро и одважно, може да нам помогне да их јасније видимо. Модерна и класична кулшура. — Из једне врло интересантне књиге француског професора Г. Варена о Болесном сшању школе и докшрини „другова" (ће та1а1зе с!е Г ПшуегзИе е1 1а (1ос1хте с1ез сотра^попз), вадимо овај одломак о модерној и класичној култури: „Не треба да постоји једноставна култура, ни чисто литерарна ни чисто научна. То је заблуда, а није никако потреба наметнута обиљем или разноврсношћу знања нашега времена. Не треба да постоји култура једино класична и култура тобожња модерна; таква подела не одговара ни у чем