Просветни гласник

Књижевни Прилози

747

ком српском. Год. 1815 у зиму изишла је друга свеска песама, год. 1818 речник матерњег језика, пред њим поправљена, друга граматика, обоје ортографијом која се прилично разликује од црквене словенске, али је у толико простија и у себи потпуно основана. Тим је била постављена чврста основа реформи која је од сада стајала на властитим ногама. Али се у толико огорченије борила калуђерска странка, да се по могућности ослободи тога непријатеља. Дворској канцеларији су њенелажне оптужбе довољно познате: Вук је час имао бити спаљен што је примио речи као ... е*с. које се налазе у свима речницима, премда се човек њима не може свагда и свуда послужити; час је Вук имао бити спаљен што, као, стоји у савезу с Руским Библијским Друштвом (кад би, без сумње, чисто српски превод Библије сасвим одлучио победу у корист матерњег језика)... Калуђери су се толико драли о скандалу и о русицизму, те Дворска Канцеларија не одобри штампање треће свеске песама, и не гледајући на допуштење компетентног цензора. „4). Млади руски... Кепен, који је у Славонији био чуо против Вука тужбе калуђера свих ступњева, није могао прикрити свога весеља због те забране. 0 томе потписани има несумњивих доказа. „5). Вук је иноземац, али није непријатељ Аустрије; док се бори за своје мишљење, чији је господар само он, и нехотице се бори и за Аустрију. Оне две свеске песама изишле су пре Речника с пређашњом погрешном ортографијом, а сада се ради о другом умноженом издању у три свеске и с дотераним правописом Речниковим. Забрана овде предате треће свеске дала је повода наслућивати сличне тешкоће и за друге две свеске. Због тога је ново издање сад сасвим изнова уређено, нешто умножено, нешто скраћено, па у Лајпцигу штампано. Аустрија, дакле, сме ове песме толерирати (јер нису биле штампане овде). Русија ће се чувати да против тога ради директно (а како Русија обраћа аустријске Словене, може се видети код Карамзина: — 1, 319, год. 1820 — »карпатски Руси у Маџарској изгубили су по Аустрији своју домовину, своју веру, своја предања и своју слободу"). Плодови које ће ово дело носити тиме што Србима пружа самосталну и драгу књижевноет која ће скоро наткрилити руску, пошто их окупља око народног средишта — оправдали би, својим духом и задаћом целине, чак и обзире према појединим, у овом часу можда и штетним околностима. „Ово што даље долази тачан је преглед све три свеске, а пре свега се мора поновити да су све ове песме спеване од народа, да су свакоме, већином, познате, и да их је Вук само овековечио штампањем. Песничком, пак, вредношћу наткриљују оне све што се до сада у целој Европи познавало као народно песништво. „Трећа свеска Вукова зборника илирских народних песама, о којој ^е овде реч, имаће — јер садржи епске песме које су већ раније, 1814