Просветни гласник
Д-р Ђорђе Натошевић у Србији
9
чим почну да се надмећу са оном зрелијом, а зрелија се опет лење, јер поред оне мале деце немају шта да раде. Код таквог рада, где су снаге толико неједнаке, изгуби се и понос у млађе деце, а не развије се ни у оне одрасле на правој заслузи и вредности. Да се ово зло отклони, предлаже Натошевић да се одреди за ову одраслу децу засебна школа, у којој би могла да за пола или још и мање времена сврше све оно што се учи у основној школи, те би тако пре могла да пређу у средње школе или на занат. У српским основним школама на Јалији није нашао Натошевић ни једно дете српско, него само јеврејску децу. Деца та долазе у школу без и мало знања српског језика. После подне одлазе ова деца код свог вероучитеља. У основним школама настава мора да буде на матерњем језику; пошто се и у свим школама предаје на српском језику, то се ова деца не могу учити свим оним знањима која су прописана за основну школу. Код отварања ових школа свакако је и била намера да јеврејска деца науче у првом реду српски, а тек после нешто од основних знања. Зато би требало у овим школама да се изостави црквенословенски буквар, као предмет овој деци потпуно непотребан, исто тако и библијска историја, коју уче и код свога вероучитеља. Прва знања, место у II разреду, да се уче, и то у изводу, у III разреду, када деца већ савладају српски језик. У I и II разреду ових школа да се учи само српски читати и писати, и рачун. Уз ово имала би деца да уче и одабране српске песме да рецитују и да певају, а учитељима да се препоручи да су са децом у сталној конверсацији. (Свршиће се) ДИМИТРИЈЕ КИРИЛОВИЋ
УРОШ НЕСТОРОВИЋ И ЊЕГОВО ПОСТАВЉЕЊЕ ЗА ВРХОВНОГ ШКОЛСКОГ НАДЗОРНИКА (1810) ') (По подацима из Бечког Полицијског Архива) Године 1809 задеси аустријску монархију тешки ударац: шенбрунским уговором отпаде од ње провинциална и крајишка Хрватска од Јадранског Мора до Јасеновца на Сави, и пређе у француски посед као саставни део нове Илирске Области. ') Писац ове расправе, Димитрије Николајевић Оклобџија, рођен је у ЈТици, од прилике 1883 год. Гимназију је учио у Госпићу, 3а1 ребу и Карловцима, где ју је и свршио око 1901. На универсигету у Бечу студирао је историју и словенску филологију; у то време пада његов свечани говор о Гогољу, на заједничком састанку свих словенских академских друштава приликом Гогољеве прославе, која је изведена 1902 године. Као студент, бавио се неко време у Русији у гостима код својих ро-