Просветни гласник
Урош Несторовић
11
тадање илирске дворске канцеларије (1791). Кад је после године дана ова била укинута, премештен је у истом звању у угарску дворску канцеларију. Ради показане вештине у политичкој и јуридимкој струци, и неограничене верности према династији (како каже царски указ), именован је за дворског агента место Стевана Новаковића (1796). Но Несторовић није био задовољан овим положајем: његова жеља је била да постане директор српских школа у Угарској, у којима је намеравао провести реорганизацију. Од те жеље није га могло одвратити ни неколико неуспелих покушаја: он је неирестано очекивао на повољан моменат за остварење свога циља, који је најзад и дошао 1809 године. Узбуђекост и незадовољство духова у јужним покрајинама монархије, које је бацало двор у тешку бригу, потакну Несторовића на одлучни корак. Године 1809 (16 дец.), он изиђе пред цара са споменицом у којој му црта узроке незадовољства српскога народа под аустријском владавином, најзад указујући на средства којима би се дало стање преокренути у корист државе. У споменици се Несторовић понајпре позива на своју, у више махова доказану верност и лојалност према аустријском владалачком дому, о коју се није никад огрешио: јер је знао увек довести у склад своја патриотична уверења с поданичком верношћу. У моменту кад се јужне покрајине налазе у узбуђеном стању и у важној фази свога развитка, он сматра дужношћу да важнија своја опажања предочи своме владаоцу. „Позиато је", започиње он своја разматрања — „да се, без обзира на то што је добар део Хрватске уступљен Французима, налази још два милиона Срба и Румуна Ј ) под благословеном владавином Вашега Величанства. Овај добри народ се одликовао од пре својом ретком оданошћу према монарху, одбијајући од отаџбине опасности које су јој претиле, и савесно вршећи своје поданичке дужности; па и у последње време пружио је доказ о својој посвемашњој оданости према држави. Но откад је један део Хрватске уступљен Французима, показује се очевидно да се иде за тим да се не самоЈ уступљени становници одврате од привржености према светлом владалачком дому — која би некад могла бити опасна садањем њиховом поседнику — него да се и у нашим наследним земљама Срби и Румуни поколебају у верности према држави.Већ је основана Илирска Покрајина, и тежи се за тим да се Србима 2 ) звучним прокламацијама и ватрено писаним брошурама које се вешто шире, предоче стари снови о илирском краљу и илирској краљевини која би се имала успоставити, јер знају да чаробне ове речи снажно делују ка духове.^- Поповима се, чији је утицај на још непросвећени народ познат, подељују преимућства која годе њиховом частољубљу и користољубљу њиховим главним страстима. Тиме се и попови у нашим крајевима побуђују да теже за сличном променом у владавини, и да раде свим силама на њеном ускорењу. Већ су многим приватним особама у уступљеним земљама, које имају утицај на народ, дате знатне повластице.
') Србе редовно назива: Шгеп, а Румуне: Уа1асћеп. 2 ) У оригиналу стоји: Ка{тпаНз{еп.