Просветни гласник

Урош Несторовић

13

обећао да ће у року од две године поднети систематски план за побољшање школске управе; осим тога обвезао се, ако га именују за школског надзорника, да ће повратити школском фонду од манастира и црквених општина уграбљени новац и наменити га за дотацију школа и учитеља; а то би био за државу знатан добитак, јер би се њена благајна ослободила од великог терета. Најзад Несторовић каже да би његово именовање за врховног директора обрадовало и испунило радосним осећањем захвалности срца свију Срба, а држави би донело неизмерне користи 1 ). Нема сумње да је тај Несторовићев корак учињен у споразуму с бароном Хагером" 2 ), тадањим управником врховне полиције. Ранији предлог врховне полиције у погледу именовања школског директора, и Несторовићев мемориал поднесен цару, послужише као јака потпора помоћу које се Несторовић примакао ближе циљу. Хагер је добро познавао Несторовића као свога дугогодишњег повереника. Шта више, били су му познати и његови кућни односи и друштвене везе. Сваки Несторовићев корак пратио је он помоћу тајне полиције, док се није уверио о његовој поузданости. „Ја сам његову унутрашњост, вели Хагер на једном месту пропратног извештаја Несторовићеве споменице, „исто тако као и кућне односе и везе, тајно испитао" 3 ). Хагер је био чврсто уверен да би личност с таквим особинама какве је опазио код Несторовића, била од неизмерне користи по државу у тадањим тешким приликама. Стога је Несторовићеву споменицу — чим му је била из царске канцеларије предана да изрекне о њој свој суд — без оклевања одобрио, и цару препоручио да унутра наведени Несторовићев план усвоји и потврди. У пропратном писму доказује Хагер потребу једнога тихог и непристрасног Србина, доброг познаваоца односа на југоисточној граници, који би будним оком пазио на тамошње догађаје и цару подносио своја опажања и открића. У његовим очима, Несторовић је најспособнији Србин за ту службу. Да још више расположи цара за нови план, истиче Хагер све Несторовићеве врлине које га препоручују за ту службу; приказује га као честита и лојална човека, који се одликује ретком приврженошћу према двору и држави, а такође као ватреног народњака 4 ), који љуби своје племе и чезне да га подигне на виши степен културе. ') ЊШет. 2 ) После министра полиције грофа Саурау (баигаи), који је носио назив РоМгеЈРгаезк1еп(:, од г. 1806 управљаху врховном полицијом барони Сомерау (боттегаи)и Хагер (На§ег) као потпредседницџ, док тајном полицијом управља државни саветник Балдачи (ВаМассј). 3 ) ЊШет. 4 ) Међутим, касније вели на једном месту да код њега (Несторовића) није опазио никаквих предубеђења (УогшЧћеПе) за српски народ.