Просветни гласник

14

Просветни Гласник

Завршујући своје рефлексије, Хагер предочава цару да је част врховног школског директора најзгодније средство за тајног повереника — да покрије своју тајну службу и заметне траг своме деловању — те да се с полицијског гледишта не да ништа савршеније измислити. Несторовићеве предлоге треба тим пре усвојити што ће се њиховим остварењем постићи две сврхе: утишаће се народно незадовољство, а држава ће бити тачно обавештена о приликама и тајним догађајима на југу монархије. Делокруг новог поузданика протегао би се на целу Крајину. При томе се не би пустили из вида ни Мађари. Како су између Срба и Мађара вечито запети односи, то би добро дошла контрола Срба над Мађарима, као и обратио, јер би била тачна и поуздана, и с државног гледишта корисна. 1 ) После подужег промишљања и саветовања са осталим државницима, пристао је цар Фрањо на Хагеров предлог и издао резолуцију којом именује Несторовића врховним надзорником (0!зегбс1ш1еп-1п$ресгог) српских и румунских школа и додељује му титулу краљевског саветника (12 фебр. 1810). У резолуцији се замера што се, после укинућа илирске дворске канцеларије (1792), за српску просвету није ништа учинило; но уједно се одмах наглашава да је царева чврста одлука да се запуштене српске школе обнове и да се учитељи и свештеници подигну на већи ниво образованости.-)

] ) Резиме Халерових разматрања гласи: Ба сЦе ЈНупег уоп КгоаМеп ап 1ап§з{ с1ег ^апгеп ШгКзсћеп Огепге ћшаћ, с!игсћз Вапа!: ћјз Зјећепћигдеп, ипс! аисћ т ује1еп ип§апзсћеп СотЈШеп, јп ешег зећг ће4гасћШсћеп Аизс1ећпип§ пп{ Нип§агп, ипс! апс1егеп Каз1еп гегз^геие! шоћпеп, 50 капп аћ§езећеп уоп с!ег ап с1ег пеиеп бсћеШећше КгоаНепз ап{2из!е11епс1еп ћезоиДегеи РоН2еућеоћасћ1ип§ гиг зШ1еп Шаћгпећтип§ с1ег Уог§ап§е јт {гапгбз^зсћеп АпЉеПе, шогићег јсћ Еиег МајезИ1: зсћоп ћезопс1еге аПегип!ег(Мш§81:е Ап1га§е §етасћ! ћаће, ш РоћгеугискзкМеп пјсМ шоћ! ејп зсћјскћсћегег Уотапс! егзоппеп \уегс1еп, §ез1псИе ипс! пШгћсће Веоћасћ1ег ип1ег сНе Иупег ипс1 \Уа11асћеп ги ћгш^еп, а1з јепег, с1еп Ио!а§еп1 Кез1огоуН:2 ап§е^ећеп ћа1. Б1е ћезИпсН^еп Ке^зеп, сНе 1ћт зеше Атз1р1:Нсћ1:еп аиНе^еп, ћЈеЉеп 1ћт шсћ! пиг 8сћ1скНсћз1:е Ое1едепћеИ: с!аг, ше 1П Еиег МајезШ 31аа1:еп 2егз1геие1: -№оћпепс1еп Нупег ипс! ШаПасћеп паћег ги ћеоћасћ!еп ипс! сНезШ1Н,§е 1Јп1:ег-Веоћасћ1:ег ип!ег с1еп ОеЈзШсћеп ипа ћ.ећгегп тЛ зјсћ ш УегћтсЈипд ги зе!:2еп, зопаегп аисћ зете ХУаћгпећтип^еп аи{ сНе §е§еп№агН§ зсћтоеп§еп Нип§агп аизгшЗећпеп (РоИгег-АгсМу, {азс. 190, Љ 201, ех 1810). 2 ) Под датумом (12 феб. 1810) објавио је цар ту своју намеру митрополиту Стратимировићу. У том писму вели да се уверио о недостатку српских школа и довољног броја учитеља, као и о недостатку таквих завода где би се младићи спремали за свештенички чин. И пре је он мислио о средствима како би се тој нужди доскочило, али су га одвраћали од тога „више пута настала немирна времена и судбоносни догађаш". — ,Но сад, кад је мир повраћен, хоћу да докажем делом своје старање са српски народ, који ми толико лежи на срцу". Нада се да ће му митрополит поднети свој предлог о семинарији и о другим за образовање свештенства потребним заводима. На послетку ставља му на срце да подупре у новим предузећима Несторовића, који ће скорих дана доћи у Карловце ради договора ( Серб. Лешоипсг, 1837, књ. 41, стр. 117 и 119),