Просветни гласник

Урош Несторовић

15

Несторовићево именовање оглашено је свима војним и грађанским властима преко угарске дворске канцеларије. Црквеним властима је, шта више, било наређено да у црквама објаве народу ову веселу вест и протумаче као знак цареве љубави према „оданом српском народу". У исто време је Несторовић био позван да опширније образложи некоје тачке, додирнуте у поменутој споменици, и поднесе извештај у што краћем року. Систематски план о реформи школа наређује му се да поднесе истом после повратка с путовања које ће предузети по Угарској и Славонији. Док су се на једној страни чиниле припреме за преуређење народних школа, на другој страни се израђивала у тишини, иза кулис^, тајна ннструкција, која је била готова 4 марта 1810, и мало касније предана Несторовићу. Предана му је управо у оним тренуцима кад се народ с највећим одушевљењем заносио за његово именовање и спремао се за најсвечаније дочеке на његовом путовању кроз Угарску. Инструкција је подељена на седам тачака, којима се прецизно одређује Несторовићев делокруг према њеним одредбама. Иесторовић ће морати да свраћа пажњу врховној полицији на све важније појаве које су од интереса по државну управу. Он ће испитивати мишљење народа (у Угарској и Војној Крајини), расположење различитих сталежа, особито свештеиства, њихове наде и жеље, понашање чиновника, у колико је оно у складу са законима и државним поретком, тајне и по државу штетие везе; спољашњи утицај на различите народне и вероисповедне класе; једном речју све што буде из полицијских обзира важно (I). С обзиром на иностранство, пазиће: шта се дешава у Наполеоновој Илирској Покрајини и у суседним турским земљама, да ли се шта штетно и опасно предузима против Аустрије; да ли се са овостраним (аустријским) поданицима подржавају опасне по државу везе, и најзад какав утисак чине на аустријске поданике нове уредбе у Илирској Покрајини' и да ли они имају сличне жеље и наде (II). — Пошто српско свештенство увек осећа оданост према Русији, мораће припазити: које су личности из вишег клира одане Русији (гизбјзсћ §е$1пп1), и које стоје у ужој вези с Русијом, било то с дипломатским било с другим особама (III). Распитиваће: какав утисак изазивају државне наредбе у српском и румунском народу, као и то: какве промене желе, односно захтевају, Мађари у својој конституцији (IV). — Задатак који му се поверава врло је деликатан и захтева највећу опрезност: мора да паметно и обазриво поступи, да не би његови тајнн извештаји допрли у јавности и да се не би према његовој личности побудило какво неповерење; код истраживања мора особито на то да пази да оне особе од којих жели шго докучити, мудро приправи, а да им не открије своје намере (V). — Да се очува тајна кореспонденције, слаће сва писма на барона Хагера, али не под његовим правим именом: Хагер ће му већ саопштити некоје адресе ко-