Просветни гласник

18

Проеветнм Гласник

М Е Л А Н X О Л И Ј А Коме се од нас не дешава да га понекад обузме неко душевно нерасположење, које га тишти као душевни бол? Човек је онда невесео. Не воли да говори. Седи и нешто мисли. Околина га не интересује. Он се повлачи у себе самога, и брине своју бригу. је ли човек нормзлан у тим тренуцима душевне туге? Ми за њега кансемо да је меланхоличан. Шта значи то ? Шта је то меланхолија? Меланхолија, реч грчкога порекла, преведена буквално, значила би црна жуч (Ме1аз, црн; сћо1оз, жуч). Наиме, антички грчки лекар Хштократ учио је да је унутрашњост човекова састављена из четири течности: крви (бап§ш$), слузи (рћ1е&ша), жуте жучи (сћо1оз) и црне жучи (ше1аз сћо1об). Ове се течности мешају, и од начина тог мешања (1егпрегатеп1иш) зависи особеност човечје природе. Према томе која течност преовлађује пркликом тог мешања, разликују се четири темперамента: сангвиничан (у коме преовлађује крв), флегматичан (у коме нреовлађује слуз), колеричан (у коме преовлађује жута жуч) и меланхоличан (у коме преовлађује црна жуч). Ми данас, истина, не верујемо у какво мешање означених течности, али верујемо да душевна човечја својственост зависи од његове телесне својствености. Отуда психологија још и данас разликује четири темперамента: сангвиничан, холеричан, флегматичан, меланхоличан. Које су главне одлике меланхоличарског темперамента? Меланхоличар је, у опште узевши, озбиљан, па чак и осорљив. Склон је размишљању, и одаје се пословима који захтевају мождану напрегнутост. Отуда се међу филозофима и научницима често могу наћи меланхолични карактери. Према људима и према околиии меланхоличар нема много поверења, и стога су његови поступци увек добро прорачунати, а држање увек резервисано. У туђем смеху види често ругање које се упућује његовој личности. Противнике налази и тамо где они стварно не постоје. Ситне ствари га понекад апсорбују тако да по читаве часе проводи у истраживању разлога и објашњавању узрока оних појава које га окружују. Што ради, ради с тачношћу и савесношћу: у његовом послу нема аљкавости и јавашлука. Због те сталне концентрације духа и педантне брижљивости, он занемарује или презире телесна уживања. Стога му је организам не ретко кржљав; стас тела често висок, мршав, погрбљен; израз лица показује брижност и замишљеност; кораци издају човека који зна да иде на посао, не зевајући и не зверајући. Овако чист и изразит меланхоличан темпераменат — чисти и једноставни темпераменти у обичном животу су ретки — може под извесним