Просветни гласник
26
Просветни Гласник
2. Како пациент сматра свој живот као несношљив терет, а друге људе као своје непријатеље, то је често готов да кидише на свој живот и на живот своје околине. У томе показује понекад невероватну истрајност и необичну лукавост. Из тог разлога треба без престанка водити надзор над њим, и не пуштати га из ока. 3. Храњење није лака ствар. Болесник шта више покушава да глађу одузме себи живот. Узроци тог непријатељског држања према храни могу бити различни: понекад узрок лежи у катару органа за варење или у затвору, друти пут у непријатељству према околини, затим, у аскетско-религијском схватању ништавила тела и хране, или у страху од тровања, у фикс-идеји о поремећености организма (верује се, на пример, да су црева непроходна), итд. Према тој разноликости узрока, и методе храњења биће различите: некад помаже обично средство за чишћење, други пут, храну треба немарно оставиги у близини болесниковој и на њу не обраћати никакву пажњу, па ће је болесник узети сам. На против, ако му се нуди, он ће је за инат одбити; у некој прилици помаже енергичиа наредба; најзад се некад мора предузети вештачко и насилно уношење хране у болесниково тело. 4. Против несанице употребљавају се: хлорал-хидрат, опијум, топла и дуга купања, и др. За анемичне меланхоличаре препоручују се јако пиво и добра храна увече. 5. Млеко је најбоља храна. Кад срце и пулс не функционишу као што треба, болеснику се даје добро старо вино, камфор, амилнитрат, грог, етер, и др. Кад се лечи рационално и стручњачки, меланхолија није неизлечива болест. У већини случајева, у 60% случајева, она се завршује оздрављењем. То оздрављење се познаје по томе што се сан и исхрана поправљају, тренуци кризе наступају ређе и трају краће, илузије и халуцинације постају све невероватније, док се најзад сасвим не изгубе. Ме1апсћоНа сит §1ироге је тежа форма болести, али се и она може излечити, нарочито ако је меланхоличар млађих година и ако се лечење предузме одмах у почетку. У другим случајевима меланхолија се свршава смрћу. Поремећена исхрана може да проузрокује туберкулозу, и меланхоличар умре као туберкулозни болесник. По некад, пре но што наступи смрт, меланхолија може еволуирати у секундарно лудило, блесавост, потпун душевни мрак. Смрт је свршетак неизмерне трагедије једног очајног живота. Д-Р ДРАГ. Б. ПКТРОВИЋ